Aleksandra Cukavac je menadžer za odnose sa javnošću najveće dvorane na Balkanu Beogradske Štark Arene. Timu Arene na čijem je čelu košarkaška legenda Goran Grbović pridružila se pre godinu dana. Pre toga bila je PR menadžer u kabinetu gradonačelnika Grada Beograda. Za naš portal otkriva koje su prednosti ove profesije, koje savete bi dala onima koji tek počinju njom da se bave, kao i svoje dalje planove.
Ko je Aleksandra privatno, a ko je na poslu?
Privatno sam neko ko ne voli da se mnogo eksponira, ali u najkraćem: Avanturista koji živi za trenutke koji oduzimaju dah i bude adrenalin kao što je jedrenje, noćno plivanje i spust skijama niz strmu stazu. Maštam o istraživanju neotkrivenih lokaliteta prirode. Emotivna. Još uvek se obradujem kada mi bubamara sleti na dlan. Završila sam fakultet društvenih nauka, a privlače me i prirodne, poput nauke o kosmosu i zanimljivi svet digitalne tehnologije. Što se posla tiče, tu se dajem sto posto. Uverenje da se upornošću sve postiže motiviše me i daje mi vetar u leđa.
Koje veštine i osobine su poželjne za posao kojim se baviš?
Važna je komunikativnost tj. da osoba lako ostvaruje kontakte. Izreka: „Novinar ne mora da zna svaku informaciju, ali mora da zna onoga koji je zna“, u PR-u znači da morate znati ko će informaciju objaviti, na koji način i kada. Bitno je biti i kreativan, odnosno da u svakoj situaciji za ličnost za koju radite ili proizvod vidite šansu za dobru PR priču. Kreativnost je potrebna i kod osmišljavanja poruke koja se šalje u javnost. Ona mora biti interesantna kako bi joj mediji pružili prostor, ali i kako bi pridobila pažnju ciljne grupe kojoj je namenjena. Reklama je plaćena aktivnost, a u PR-u vest o klijentu publikujete u medije ukoliko ste je učinili zanimljivom. Za javne događaje potrebno je imati razvijene organizacione sposobnosti, znanje, visprenost ali je izuzetno bitna i snalažljivost. Svakako da je neophodan i dobar odnos sa kolegama novinarima, koji podrazumeva da im uvek izađete u susret kada im je potrebna informacija i da je dobiju blagovremeno. Tako se između ostalog stvara dobar imidž.
Da li je tvoj životni poziv odabrao tebe ili ti njega ?
Ja sam izabrala vokaciju, a poslovi su birali mene. Novinarstvo je moja ljubav od detinjstva. U osnovnoj školi sam pisala za školski časopis „Žuborenje“. Sećam se tog uzbuđenja kada list treba da izađe, pa razmišljam koji crtež su urednici odredili da prati moj tekst. Kada sam završila novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i počela da radim kao novinar, preuzimala sam na sebe i organizacioni deo posla. Onda su počele da stižu ponude za poslove koji se tiču javnih manifestacija i plasiranja medijskih sadržaja. Životni put me je usmerio na stazu PR-a. Srećna sam zbog toga, jer je ovo profesija gde stalno upoznaješ ljude raznih branši i organizuješ najposećenije događaje u gradu. Nema veće radosti za mene kao Pr-a nego kada vidim da je moja priča o klijentu publikovana u novinama, na portalima, radiju i TV-u i da publika stvara pozitivnu sliku o njemu.
Postoji li prečica do uspeha?
Svaki istinski uspeh zahteva iskustvo koje se stiče korak po korak, pa zato i ne verujem u prečice. Svaki stepenik koji moramo da pređemo nosi težinu i izazov koji je svojevrsna i neophodna lekcija. Tako se postaje kompletna ličnost koja poznaje svoje potencijale i moguća ograničenja. Takav uspeh je samim tim i slađi, jer nije poklonjen već zaslužen. Trudim se da ne gazim utabanim stazama, već da sama pronalazim puteve i krčim sebi prohodnost. Ubeđena sam da se tada sve dešava u pravo vreme, ni prerano ni prekasno. Znam da je priča o putu do uspeha mnogo uzbudljivija nego sam uspeh.
Koji projekti će ti ostati u sećanju?
Posebno mi je drag projekat „Milion knjiga za Srbiju“ u okviru kojeg sam zajedno sa predsednikom književnog udruženja „Adligat“ Viktorom Lazićem organizovala donaciju od 1.500 knjiga za biblioteku manastira Mileševa kao i za seoske škole u Ivanjici. To je donacija izuzetne vrednosti, s obzirom da „Adligat“ poseduje bibiloteku na Banjici od preko dva miliona naslova o kojoj su izveštavali svetski mediji. Dok sam radila u kabinetu gradonačelnika Beograda prof. dr Radojičića posebno bih istakla angažovanje na medijskoj promociji tajnih beogradskih laguma poput Pećina ispod Tašmajdana. Taj projekat sam realizovala uz veliku pomoć pisca Zorana Lj. Nikolića. Zanimljivo je bilo istraživati šta se krije ispod beogradskog tla. Mi znamo ovaj Beograd, a šta se krije 20 metara ispod zemlje za ogromnu većinu Beograđana je nepoznanica. Kao PR menadžer i kolumnista časopisa „Borba“ izazov mi je bio da čitalačkoj publici predstavim redizajnirano izdanje simbola objektivnog novinarstva sa tradicijom dugom 99 godina.
Čemu ste trenutno najviše posvećeni ?
Trenutno sam sa kolegama posvećena pripremama za veliki sportski spektakl – kvalifikacioni turnir u košarci za odlazak na letnje Olimpijske igre u Tokio. Ljubitelji košarke u Beogradu i Srbiji imaće priliku da gledaju svetsku košarkašku elitu na jednom mestu. To je jedinstvena šansa da naš nacionalni tim zbog činjenice da turnir igra pred svojom publikom i na domaćem terenu lakše dođe do plasmana na OI. Sve je to od značaja za promociju naše dvorane, Grada Beograda i Srbije kao zemlje košarke.
Na kom projektu bi ste voleli da radite i sa kim ?
Sve što sada radim me ispunjava, a najlakšu saradnju ostvarujem sa direktorom Beogradske Štark arene, košarkaškom legendom Goranom Grbovićem. Svaki projekat koji radim sa njim je dragoceno iskustvo jer od njega uvek naučim nove stvari. On ceni timski rad, odlučan je i fleksibilan u poslu što je važno za svaki radni zadatak, a posebno one koji su najizazovniji i zahtevaju kratak vremenski rok za realizaciju. Volela bih da sarađujem sa produkcijom Lare Fabian, s obzirom da je ona jedan od najboljih izvođača u Evropi, a možda i u svetu u muzici koju izvodi.
Kako se opuštaš nakon napornog dana?
Volim da pustim muziku, uđem u kuhinju i spremam omiljenu hranu. Najčešće su to paste. Kuvanje me opušta, zaokupira punu pažnju i tada ne razmišljam o poslovnim obavezama. U kuhinji se igram, trudim se da budem kreativna i često dodajem sastojke koji nisu po receptu. Naravno ja sam uvek prvi degustator svojih majstorija (smeh). Pored kulinarstva, opuštaju me i časovi jahanja u školi „Bela griva“ na Hipodromu. Boravak u prirodi sa konjima mi budi adrenalin.
Gde vidiš sebe za pet godina?
Vidim sebe na istim poslovima koje sada obavljam. Za pet godina proslaviću deceniju bavljenja poslom u medijima. Volela bih da mi se u budućnosti, pored ovog posla koji danas radim, pruži prilika za pedagoški rad. Htela bih da prenesem znanje i iskustvo mladima koji žele da se bave odnosima s javnošću.
Poruka za čitaoce Shine magazina ?
Moja poruka čitaocima je da nikada ne odbijaju prilike koje im se pružaju, čak iako im se iz prve ne čine privlačne. Nikada se ne zna gde ih one mogu odvesti i koliki im uspeh one mogu doneti. Privatni savet je da teže duševnom miru i da ispune dan lepim stvarima. Lepe dane nam niko ne može oduzeti i ostaju zauvek u sećanju.
Nakit : Katriel Accessories
Šminka : Tamara Marjanović
Foto: Mimi Gvozdenović
Intervju obavila: Lidija Gajić
Bravo naša Aleks!
🙂