Nataša Milojević veću šansu vidi u privatnom biznisu, nego u državnom sektoru. Danas je retkost da se mladi ljudi opredele za privatni biznis.
Mnogi vide šansu u radu u državnom sektoru, kažu da su tu obaveze mnogo manje, sigurnost mnogo veća, a plata ne zavisi od toga koliko radite nego gde ste i na kojoj poziciji rasporedjeni.
Iako to mnogi mladi misle, naša sagovornica je medju onima koji ne dele taj stav, zato je i bila zanimljiv sagovornik na temu ženskog preduzetništva.
Nataša: Znam da je malo nelogično, ali ja sam zaista mišljenja da onaj ko u mladosti krene u samostalni posao, neke zrele godine dočeka u finansijskom blagostanju. Jeste da ću se u početku namučiti mnogo više nego da radim negde u nekoj ambulanti za šalterom, ali ako uspem da dobro razradim posao koji planiram, za koju godinu ću imati mnogo bolje prihode nego što je jedna prosečna državna plata. Mnogi iz mog okruženja kažu da nisam u pravu, da to što tako razmišljam predstavlja plod moje mladosti i neiskustva, ali videćemo. Vreme uvek pokaže ko je bio na pravom putu, a ko ne.
D.O. Kako bi našim čitaocima razjasnila svoju ideju, možeš li nam malo više reći o čemu se radi, kakav je tvoj plan?
Nataša: Dosta sam čitala o modelima grupnog finansiranja poslovnih ideja, konkretno mislim na crowdfunding ili grupno finansiranje kako bi bio naš prevod. Dakle moja ideja je da modelom grupnog finansiranja obezbedim sredstva za kupovinu digitalnog rendgen aparara za sva vrsta snimanja u oblasti ambulantne stomatologije. Neka vrsta digitalnog rendgen studija, gde bi se pružale usluge snimanja svih vrsta snimaka usta, zuba, gornje i donje vilice, dakle sve ono što je stomatolozima od velike pomoći kako pri lečenju zuba, tako i pri raznim vrstama manjih hirurških intervencija. Konkretno u Aleksincu ima blizu deset ordinacija, tako da je tržište potencijalnih klijenata evidentno.
D.O. Koliko jedan takav aparat košta, koliki su ukupni troškovi?
Nataša: Nov aparat je oko 15.000 evra, ali ima dodatnih troškova u vidu elaborata bezbednosti i zdravlja na radu, kupovine štampača za snimke i nekoliko elemenata za zaštitu pacijenata. Ukupno bi sve to koštalo 2.000.000 dinara, računajući i neophodne takse za početak delatnosti itd.
DO. Iskreno, to je malo ozbiljniji novac, kako planiraš da ga sakupiš?
Nataša: Slažem se da jeste, ali ako ne pokušam ne mogu ni da znam. Moj cilj je da okupim veći broj malih donatora, koji će donirati po 1000 ili 2000 dinara. Konkretno najviše nade polažem u predstavnice lepšeg pola, pogotovu one koje su nekada bile na početku razvoja svojih malih biznisa. Takodje sam okupila i jedan mali tim ljudi, koji će svim donatorima dati besplatnu reklamu koja doseže do skoro 25.000 ljudi. I na kraju da zahvalim i NVO Pravi potez, tj. tebi i tvojim prijateljima koji su mi obezbedili administrativnu pomoć kako bi sve to bilo u skladu sa zakonom. Sigurna sam da će i tvoji poklon radovi biti dodatni motiv da se uveča broj donatora. U svakom slučaju nemam šta da izgubim.
D.O. Reci nam kako neko ko želi da ti pomogne može da stupi u direktan kontakt sa tobom?
Nataša: Osim sajta www.ostojic.in.rs koji su naši prvi saradnici u projektu, svako ko želi da stupi u direktnu komunikaciju sa mnom, najbolje da mi piše na moj email hiljaduslika@gmail.com. Često sam na internetu, i odgovoriću jako brzo.
Razgovor vodio Dušan Ostojić, jedan od koordinatora akcije 1000 slika do ortopan klika.
Tekst možete preuzeti u celosti i bez odobrenja, uz navodjenje izvora
Izvor: ponuda77
