Jovana Simić je pre nekoliko dana objavila svoju prvu knjigu „Crveni dijamant“. Ova autorka ima samo 18 godina i trenutno je učenica srednje medicinske škole ,,Dr Miodrag Lazić“ u Nišu. Jovana osim pisanja voli i da čita knjige, pretežno trilere. U slobodno vreme istražuje skandivansku kulturu, a upustila se i u učenje skandi jezika. Voli dobru kinematografiju i deo svog vremena posvećuje i istraživanju o temama iz oblasti mentalnog zdravlja.
Neki ljudi odmalena znaju čime žele da se bave u budućnosti, dok nekima dugo treba da otkriju svoj poziv i odluče šta žele da rade. Kada si ti otkrila svoju ljubav prema pisanju?
Moj poziv je meni ceo život bio pred očima. Pisanje je postalo deo moje svakodnevnice, deo mene. Zbog toga ga, sve do prošle godine, nisam gledala kao nešto što mi i sa tog profesionalnog aspekta može obeležiti život. Sa 14 godina sam svoje priče počela da predstavljam čitaocima on-line i tada je ta ljubav prevladala mnome, jer sam otkrila sasvim novi svet u kom je za manje od godinu dana preko 400 ljudi dnevno čekalo na nastavak moje priče. Kada sam počela, bilo ih je tridesetak, a meni je to bio kao ceo svet. U tome i jeste čar, zapravo. Ljubav je bila osnova, sve ostalo je samo došlo, tako i ova knjiga.
Inspiracija jednog pisca može da bude bilo šta, neki značajan događaj ili sasvim obična sitnica, neka osoba, dešavanja iz prošlosti ili stvari za koje bi voleo da se dese u budućnosti. Odakle ti crpiš inspiraciju za svoje pisanje?
Inspiracija je ono čuveno pitanje na koje je meni jako teško da dam precizan odgovor. Nemam određenu stvar, osobu ili draž koja me inspiriše. Sve potiče iz misli, iz glave, iz mašte. Inspiracija je uvek u mojoj glavi. Imam je u svakom trenutku.
„Crveni dijamant“ je od nedavno izašao u prodaju. Kako bi predstavila svoju knjigu u nekoliko rečenica potencijalnim čitaocima?
,,Crveni dijamant“ je triler koji omogućava da zavirimo kroz ključaonice tajnih službi i upoznamo svet agenata i špijuna onakav kakav on zaista jeste. Dosta luta u podžanrovima i pruža svakom čitaocu ponešto što bi ga zainteresovalo, u zavisnosti od toga šta traži. ,,Crveni dijamant“ nam pored akcione, špijunske i sajber priče koju krije pruža i nešto mnogo efektnije i jače od same radnje. Pruža nam susret sa nama samima, našim strahovima, steže nam omču oko psihe i utera nas u kožu likova hteli mi to ili ne. Ljudska psiha se oblikuje poput gline. Oblikuju je životni događaji, traume, ljudi oko nas, nedostatak ili obilje nečega, emocije koje prevladavaju u nama od detinjstva. Ova knjiga nam pokazuje proizvod toga.
Svaki lik u knjizi je priča za sebe. Kako je tekao proces osmišljavanja karaktera glavne junakinje?
Kiara Stjuart je lik kog je bilo najteže stvoriti. Ona je sušta suprotnost junakinjama koje sam do sada stvarala. Na početku sam prema njoj osećala samo strahopoštovanje, a sada je obožavam, toliko da nisam mogla da se odvojim od nje, već se odlučila za serijal. Kiara je neko ko vas može nervirati, ili kog ćete obožavati, ali od nje se može dosta toga naučiti. Kiara je jedna jaka žena koja, čak i kada je digla ruke od sebe, nije nikada od ljude koje voli. Potrudila sam se da joj kroz knjigu pružim odgovor na pitanje ko je ona zapravo. Nadam se da sam o tome uspela, zaslužuje to.
Nije mala stvar objaviti knjigu sa 18 godina. Kako si se osećala kada si svoj književni prvenac uzela u ruke?
Knjigu sam objavila zvanično sa 17 godina, napisala je sa 16. Od početka pisanja, pa sve dok je knjiga ugledala svetlost dana, razmišljala sam samo o tome kako je držim u rukama. U tome je i ključ. Kada sam je uzela u ruke, osećaj mi nije bio nimalo stran, jer sam to mnogo puta proživela u svojoj glavi. Ipak, neopisiv je svakog puta, pa i tada kada se to zaista desilo.
Objaviti knjigu nije lako i uvek je potrebno dosta priprema i napornog rada dok samo delo ne izađe iz štampe. Koji deo u ovom procesu ti je bio najlepši, a koji najteži?
Najlepši deo je bio pisanje knjige, pored toga i lektorisanje i marketing pred izlazak. Marketing, iako je jako lep deo celog procesa, zbog uzbuđenja proizvodi osećaj nestrpljenja, pa je za nas po prirodi nestrpljive ljude to prilično nezgodno. Ipak, uživala sam. Dosta sam bila angažovana u izdavanje, od početka, pa do samog kraja. Bilo je nekada naporno, ali nikada ne mogu reći da mi je nešto bilo teško. Ipak je to moj san i sa zadovoljstvom sam učestvovala u njegovom ostvarenju.
I sama voliš da čitaš i deliš utiske o delima koje si pročitala. Ko su tvoji književni uzori čija dela uvek rado preporučuješ drugima?
Veliki sam ljubitelj trilera, ali postoje i autori iz drugih žanrova koje jako volim. Rado preporučujem Tomasa Harisa, Stiva Votsona, Harlana Kobena, Samantu Jang, Suzan Kolins, Tamaru Kučan kao i Jovanu Ivetić i ostale kolege domaće autore. Moji prijatelji znaju da veliku ljubav gajim prema romanima autora Jua Nesbea. On mi je uzor u pisanju i neko čiji rad jako poštujem.
Sigurna sam da nakon ovog interjua dosta ljudi želi da pročita „Crveni dijamant“. Kako možemo nabaviti tvoju knjigu?
Informacije o poručivanju možete naći na mojim instagram profilima @trileristkinja i @library_of_thrillers ili na mom Fejsbuk profilu Jovana Simić. Za sva pitanja je moj inbox otvoren 24/7.
I za kraj, pitaću te samo još kakvi su ti planovi za naredni period. Možemo li se nadati još nekim knjigama?
Pisanje je jedan od najlepših segmenata mog života. To je deo mene. Sa tim svakako nastavljam profesionalno da se bavim. Privodim kraju pisanje drugog romana koji će biti druga knjiga serijala o Kiari Stjuart, junakinji ,,Crvenog dijamanta“. Pored toga planiram da upišem fakultet i kurs psihoterapije. Stalno dobijam nove ideje, pa se moji raznoliki projekti baziraju upravo na njima.
Intervju obavila: Milica Barać
