Koji je najveći strah ljudi? Strah od promene! Strah da će ih neko ili nešto izbaciti iz tako uljuljkane kolotečine, iz onog poznatog i svakodnevnog. Pa čak ako nam to i ne prija, naše je , tako poznato i uigrano. Nema iznenađenja. Znamo tačno gde se nalazi svaki kamen spoticanja i kako ćemo ga preskočiti. I preskočićemo ga bezbroj puta i isto tako bezbroj puta pasti preko njega. Al opet, ako ga neko ukloni, ništa više neće biti isto. Čak će nam i ta bol od nastale rane nedostajati.
A s druge strane želeli bi promenu, da se desi baš onako kako želimo i u vreme kada smo planirali. Drugačije nikako jer nam kvari koncepciju. I onda planiramo i razmišljamo i kalkulišemo…pa se umorimo i odustanemo. Ma kome treba promena kad je ovako baš sve savršeno. Samo kad ne bi bilo ovog, ovog ili onog… Ali ipak, ono poznato stanje nas toliko drži da nas sad hvata novi strah. Strah od prepuštanja. Ne smemo dozvoliti da se ta promena useli u naš život tek tako. Želja vuče, mozak kaže STOP!
I što se više koprcamo sve smo u većoj konfuziji, više ne znamo ni šta želimo ni kuda da krenemo. Onda odjednom shvatimo da svo vreme tapkamo u mestu i ne činimo baš ništa da bilo šta promenimo. Tada krene ili kajanje ili kritikovanje a najčešće letargija i ono čuveno „Ja to ne mogu!“.
Dok ne shvatimo da se sve na svetu menja, da je sve podređeno promeni i da smo na kraju krajeva i mi sami na ovoj planeti da bi se menjali i da bi menjali, vrtećemo se u krug i biti nezadovoljni. Kako izaći iz začaranog kruga? Tako što ćemo prvo upitati sebe šta želimo da promenimo u svom životu i bez onog „ali“ i bez milion izgovora krenuti u potragu za načinom realizovanja. Moć koju posedujemo je ogromna mada je većina ne prepoznaje u sebi jer je potiskuje. Mnogi je se plaše. Mi možemo ostvariti sve svoje potencijale samo ako dovoljno jako želimo i istrajemo u procesu promene. On ne ide preko noć ali odluka se donosi baš tako – odmah! I kreću koraci…prvi, drugi, treći…I svaki je lakši i svaki nas više vuče. Kada se jednom usudimo, svaki sledeći se prosto podrazumeva. I više ne predstavlja napor već lakoću i veru.
Godinama unazad sam uzmicala pred promenama iako nisam bila zadovoljna mnogim stvarima. No strah je bio jači od želje. Sve dok jednog dana nisam pronašla klicu vere u ceo proces i spoznala svoju moć. Tada sam se usudila reći promeni „DA!“ i krenula u realizaciju. Od tada se moj život iz korena promenio, strah je nestao a iz njega se izrodila vizija. Vizija jednog ispunjenog i kreativnog života. U svima nama je sakriven kreator. Probudite ga i dozvolite da kreira kroz vaš um, dušu i srce. I pustite da vas vodi. Izrodiće se mnoge sjajne stvari, mnogi novi ljudi, situacije…Izrodićete se novi vi! I jednom kada se osvrnete u nazad nećete prosto moći prepoznati tu osobu koju ste ostavili u prošlosti. Bićete ponosni na sebe i svoj novi život!
Zato nema odlaganja jer promena kreće SADA! Ukrcajte se na ovaj voz još danas jer promena počinje primenom!
Autor: Tijana Mihajlović