Foliraš li se i ti?

Koliko puta uradimo nešto, a ne želimo? Da se neko ne bi uvredio, naljutio, shvatio pogrešno. Pa se povinujemo, jer smo obećali ili osećamo neku obavezu.

Kažu da ne treba mnogo obećavati kad si srećan, niti donositi neke važne odluke kad si tužan. Valjda jer smo tada zavedeni, pa naš um ne sagledava situacije realno.

Dešavalo mi se da nisam odlazila na neka druženja, jer mi se nije išlo. Nije me mnogo diralo da li će neko zbog toga da se naljuti, bolje taj neko, nego ja na sebe, jer se svesno maltretiram. Uostalom, ako neko ne razume naše trenutne potrebe i stanja, da li mu je onda uopšte i stalo do nas?

Postoje ljudi koji će odmah pristati na neku avanturu, što se kaže „ajmo, ajde“. Ponekad im se divim, možda i potajno žalim što nisam taj tip. Meni kad kažeš „ajmo“ treba da budem vrlo raspoložena i odmorna, pa da odgovorim sa „ajde“. Neki bi rekli introvertna, možda.

Kako više saznajem, razumem da svi imamo različite načine reagovanja i pristupa svetu. Ono što bi jedne uznemirilo, drugi će rešiti opušteno. A ono što je nekima zanimljivo, ostale bi moglo baš da smori. Pitanje je koliko smo otvoreni i spremni da razumemo pojedinca? Ne grupu, već svaku jedinku te grupe.

Ranije sam se pitala kako tako ljudi postavljaju ciljeve, sve planiraju, ide im sve to po želji i zašto sam falična? Sada znam da ne postoji faličnost u ljudima, već nam je drugačija potka. Možda taj što super planira neće razumeti zašto se meni otvaraju stvari lagano onda kada za njih imam dobar osećaj. I zašto nešto pripremam unapred, jer se vodim tim dobrim osećajem.

Ili zašto ću prekinuti sve što mi stvara mučninu, pa ma koliko to prkosilo današnjim pravilima.

Važno je da najpre upoznamo sebe, te da shvatimo kako mi reagujemo i šta nama prija, a gde se „teramo“ da nam prija. Jer kad razumeš sebe, lakše ćeš razumeti i druge. Kad si u skladu sa sobom, prijaće ti oni koji su, takođe, pronašli taj sklad. A dokle god ti smeta što se neko „folira“ i pre nego što uperiš prst u njega, proveri da li se bar malo foliraš i ti.