DUŠMANI HVALA, BOG DA VAS POŽIVI!

Nešto se u nama posle silnih dešavanja prelomi, stegne ko malter u kofi i očvrsne i tu povratka više nema. Sazrevajući shvataš da nekim ljudima nikada nije ni trebalo dati baš nikakvu šansu. Nije trebalo prećutati, biti fin ili oprostiti. Znam da se kosi ponešto sa načelima pozitivne psihologije – koju godinama izučavam i primenjujem, ali ljudska priroda je takva da je ne može predvideti ni sve nauke ovog sveta. Neko stagnira, a neko raste.O rastu smo puno puta čitali i ja lično pisala, a o stagniranju nešto manje.Baš iz razloga što ne želim da gubim ni reči, a ni slova o istom. Znate i sami drugari moji da se od đubreta torta naparaviti ne može. Mislim ono može, ali je to ipak samo đubre. Stagniraju ljudi, date im ruku ili obe, crpe vas, ali zalud… Nisu promenili ništa kod sebe i vi tu ništa ne možete učiniti. Ostavite ih da se troše, kao rolna toalet papira za njihova licna s..nja. Nema tu uvrede, takve osobe nemaju obraza, vaše stop za njih je samo tako neki znak… Pošto već prelaze granicu i ništa ne pali, hajde da budemo ponekad bezobrazni i mi. Da se na njihovom nivou svesti i poimanja o duhovnom i materijalnom oko njih, objasnimo i definišemo njihovu ličnu samosvest. Znači objasnimo osobi da nešto nećemo, ne želimo i otvoreno joj kažemo i damo razlog za isto, a ta osoba se nastavlja, pokušava da nas uznemiri svojim glupostima, e tu naša tačka ne sme biti više brisana. Tako da hvala sada mojim ličnim dušmanima ,,čast je imati lične,morate priznati”, što mi daju vetar u leđa. Zapravo oni mi svojim nisko glupim postupcima pomažu da prelomim i donesem odlične odluke. Dušmančići moji, idite gde hoćete, savršeno me ne zanimaju vaše destinacije, slavlja, ordenje, bacanje po svadbama i pijanke.

Tako da zamoliću ih i ako znam da svaki moj tekst čitaju, a prave se blesavi, jer od zlobe i ne mogu da razumeju ove reči, ne trčite zamnommm višeee!!! Vaša i moja pojava u istoj sobi a kamoli na plaži na primer ne mogu biti iste i hvala Svevišnjem da je tako. Vi skrećete pažnju na silu blebetanjem, a ja svojom energijom koju emitujem na prisutne. Tako vaspitavam i svoju decu, slobodno biraju društvo, biraju mesta, jer život nam je dat da biramo kako želimo da živimo. Necemo više uzimati od života mrvice,za toliko smo ,,Porasli”. Zato ne pokušavajte se porediti samnom, ja sam biće za sebe, ali pošto sami čačkate moj život, uskoro ću vam poslati sličice, da vam pokažem gde ste me upravo vi gurnuli. Nažalost tu nećete biti prisutni, šteta za vas, ali tu ne pripadate. Hvala dušmanima za sve moje uspehe. Hvala mojim dragim pravim prijateljima što moje uspehe dele samnom, u tome je razlika u životu. To je moj odgovor što više ne želim takve ljude u životu, evo javno da pojasnim da ne budu u kako rekoše zabludi.

Autor: Sanja Radojković Djurdjević