DRUGARICE

Natalija, Nevena i Ema bile su nerazdvojne drugarice. Svake subote uveče okupljale su se u stanu jedne od njih tri i pravile svoju malenu žurku. Jedno veče dogovore se da pozovu Teodoru, Natalijinu komšinicu. Ona je znala dobro da gleda u šolju i htele su da se zabave na taj način.

Teodora je bila žena od šezdesetak godina i mnogo je ozbiljno shvatala to proricanje sudbine. Mada, zaista se dešavalo da joj se vraćaju zahvalne devojke kojima je nešto pogodila.

Te večeri, devojke su već popile kafu i okrenule šolje, čekajući Teodoru. Da bi se našalile sa njom, međusobno su zamenile šolje.

 

Teodora je došla, ozbiljna kao i uvek i sela naspram njih tri, neko vreme posmatrajući šolje.

Uzela je prvu koja je bila naspram Natalije.

„Devojko, ti ćeš uskoro naći posao koji već dugo čekaš.“ Posao je u stvari čekala Nevena.

Uzela je šolju naspram Eme.

„Ti si pred raskidom veze.“ Ema još i nije imala dečka ali ta šolja je pripadala Nataliji.

Uze poslednju koja je bila naspram Nevene.

„Tebe čeka nezaboravna noć u Atini.“ Šolja je bila Emina.

Teodora je završila i rekla da mora da ide.

 

Kada je izašla, devojke su počele da se smeju na glas. „Nije ni primetila da smo zamenile šolje.“

Prošlo je dosta vremena od tad. Nataliju je ostavio dečko zbog nove koleginice. Nevena je dobila posao u struci. Setile su se Teodore. Sad su već počele da veruju. Ali Ema je bila sigurna da je to slučajnost.

„ Šta vam je devojke? Nevena,  očekivali smo da ćeš dobiti taj posao. Toliko se Zorin tata zalagao za to da bi bilo čudno da nisi dobila posao. A ti Natalija, samo je bilo pitanje vremena kad će ti veza pući. Zar nije već nekoliko puta Zoran imao avanturice, samo ti to nisi želela da vidiš, a tako je bilo očigledno. Vidite da ja nisam imala vrelu noć u Atini“ I poče se na glas smejati. Natalija i Nevena se pogledaše i složiše se sa Emom. Ko zna, možda je Zora i rekla Teodori za njih dve a za Emu nije imala šta pa je ova izmislila tako nešto.

Prošlo je nekoliko nedelja. Devojke su nastavile da se druže i subotom uveče prave žurkice.

Jednog dana, Emina sestra od strica pozvala je Emu i rekla joj da se udaje i da će svadbi biti u Atini. Platiće joj i put ali mora da dođe.  Ema je pristala. Spremila je nekoliko stvarčica i krenula na put.

Tamo je dočekala sestra Mira i povela je svojoj novoj kući.

Svadba je bila velika. Bilo je nekoliko gostiju iz Srbije, a ostalo su bili Grci.

Emi je malo bilo neprijatno, ali posle par čašica, opustila se i zabava je počela i za nju.

 

Ni sama ne zna odakle se odjednom stvorio predivan mladić. U početku je pokušala da ga drži na distanci, ali bio je veoma uporan i uskoro su zagrljeni plesali. Posle ponoći atmosfera se baš zagrejala. Skoro svi su bili pijani. Ema, nenaviknuta na alkohol, brzo je bila pijana. Grk je potpuno osvojio i uskoro su se odvojili i otišli u sobu u istom tom hotelu gde je bila svadba. Alkohol je učinio svoje i Ema se predade bez mnogo razmišljanja. A on je znao kako da je zavede i očara. Noć je za oboje bila nezaboravna. Ujutru su se probudili jedan kraj drugog, nastavljajući sa poljupcima.

Ema je morala da se vrati kući zbog posla. Obećali su jedno drugom da će ostati u kontaktu, ali to se svelo na svega jedan poziv. Više ga nije čula.

Na sledećoj žurci sa drugaricama, Ema im je pričala svoje doživljaje. Istog trenutka su zastale sa pričom i skoro u isti glas rekli:

„ Teodora je ipak bila u pravu.“ Naglas su se nasmejale a Ema reče da ne bi bilo loše da ponovo pozovu Teodoru, mangupski namigujući devojkama.

 

Autor: Sanja Trninić