DORĆOL PLATZ

Ima u Beogradu mesto, gde se svakog meseca održavaju različite manifestacije, festivali i druge zanimljive izložbe i radionice, a pored toga, to je i mesto za kreativne ljude koji vole da razmenjuju svoja iskustva. To mesto zove se Dorćol Platz koje se nalazi u Dobračinoj 59b. U nedelju, 16.09. imali smo priliku da posetimo “Handmade festival” koji se inače održava ovde skoro svakog meseca. Ovo je savršena prilika za sve kreativne ljude, koje hoće da pokažu svoje proizvode, da steknu nova prijateljstva i da se zabave. Festival počinje u 12 sati i traje negde do 20 sati. Svaki mesec pojavljuju se novi učesnici, tako da nikad ne znate šta baš tog momenta možete da zateknete, sa čime ćete imati priliku da se upoznate. Tako na primer, na ovom festivalu sam po prvi put videla ručno pravljeni sapuni ,u koji su bili dodati neki od dragocenih metala (ametist). Koliko zapravo mašta može da stvori čuda. Osim kozmetike bili su izloženi sledeći proizvodi: odeća, nakit, beležnice. Pažnju su mi pruvukle 2 devojke koje su bili na početku prostorije sa svojim radovima. Jedna od njih Aleksandra– bavi se letteringom (njene motivacione poruke baš inspirišu), a Jovana– crta poglede Beograda (pa posle toga svoje printove stavlja na cegere). Iskoristili smo malu priliku da razgovaramo sa njih dve i postavili par pitanja, vezana za njihove radove i uopšte  o “handmade” stvarima.

 

 

Kada i kako ste počele da se bavite ručnim radovima?

Aleksandra: Letteringom sam počela da se bavim jednog julskog popodneva 2016, tražeći nešto potpuno levo na Pinterestu. Dok su se stotine slika tako menjale, ne nalazeći šta želim, ali ugledavši nešto drugo, uzela sam papir i olovku i pokušala da nacrtam reč koju sam videla ukrasno napisanu i od tada mi nije palo na pamet da prestanem sa crtanjem. Prvih nedelju, dve tražila sam kako da usavršim tehniku, ubrzo sam savladala osnove, međutim moj stil je odmah počeo da se prepoznaje jer sam se držala faux-lligraphy (što je ručno podebljavanje linija koje treba da se istaknu) za razliku od mnogih koji su se bavili brush letteringom, ali meni nisu bile dostupne olovke ‘brush pens’, dok o pisanju običnom četkicom i korišćenju penkala nisam ni mislila. Posle dve godine, postigla sam mnogo više nego što sam mogla i da zamislim tada, a verujte mi, nisam imala predstavu da ovo može biti neka vrsta posla.

 

Jovana: Stranicu sam pokrenula pre nešto manje od dva meseca, kada sam i krenula da se bavim ovom serijom crteža. Nekako je sve krenulo spontano, nisam imala neki specijalan cilj, prosto sam krenula da crtam pogled sa prozora, i onda sam, uz podstrek i dobre reakcije prijatelja nastavila da radim- od pogleda sa svoje terase preko nekih svakodnevnih scena, do toga da počinjem više da obraćam pažnju kad idem negde, vozim se i slično. Skupljam fotografije meni iz nekog razloga značajnih kadrova, i pokušavam da prenesem lični doživljaj.

 

Kako ljudi mogu doći do Vas? Šta sve imate od  proizvoda ?

Aleksandra: Moji radovi dostupni su na instagramu, gde primam i porudžbine. (@alex.movingfwd).  Uglavnom mi je ta društvena mreža glavni izvor komunikacije i prostora gde promovišem svoj rad, materijal, pribor i sve što koristim.

 

Jovana: Trenutno me možete naći samo na instagramu (@brutalizamirenesansa). Od proizvoda trenutno nudim printove jer mi je glavni fokus na crtežima, ali sam imala i probnu turu cegera, a pošto je to sve okej prošlo, idem dalje- pokušaću sa majicama, šoljama…

 

 

Da li je moguće da se od ručnog rada napravi brend?

Aleksandra:  Što se brenda i posla tiče, smatram da jeste moguće od handmade stvari izgraditi odličan biznis! Ali ne preko noći i ne po ‘instant’ principu. Za otvaranje instagram naloga, potrebno vam je manje od 5 minuta, telefon i internet. Brzo možete da okupite neku publiku i da kačite slike do mile volje. Ali ono što utiče na to da budete prepoznatljivi u moru profila jeste priča koja je jedinstveno vaša. Potrebno je vreme, ali svakako publika koja će doći, tu je zbog vas i vašeg proizvoda. Nije lako probiti se i smatram da nije realno ni očekivati uspeh odmah. Treba stvoriti priču, realan sadržaj, opis vašeg proizvoda. Bitno je da su slike uredne, čiste, logične u skladu sa vašim radom, opis ispod slike sadržajan, tagovi relevantni. Naravno, za dobru sliku nije preko potreban profesionalni fotoaparat, malo bolji telefon je dovoljan, bitno je da je čista kamera i dobro, prirodno svetlo, odgovarajuća podloga. Elementi na slici da imaju veze sa vašim proizvodom, i da su logički povezani. Opis ispod slike da nije dosadan i naporan! A to postižete tako što pišete smislen tekst koji govori o proizvodu, o vama, o procesu izrade, o vašim doživljajima prilikom stvaranja, pričate o procesu od ideje do realizacije, podelite vaše utiske o sličnim proizvodima i ljudima koji vas inspirišu. A nekad ako nemate inspiraciju i to je ok. Ne treba da forsirate priču koju ne osećate i koju ne živite. Tako da ono što vaš profil treba da bude jeste: vi. To je predstavljanje VAŠEG ručnog rada, to je predstavljanje VAŠEG duha.

Jovana: Što se tiče pitanja da li se od handmade stvari može napraviti brend, da, zašto da ne. Mislim da je stvar u nekoj autentičnosti, specifičnosti, ljudi prepoznaju i reaguju na takve stvari.

 

Koliko je teško u današnje vreme baviti se ručnim radom, biti originalan i prepoznatlivim?

Aleksandra:  Što se prepoznatljivosti i originalnosti tiče, tu treba naći balans između onoga što se već nudi i onoga što vi želite da predstavite vašoj publici. Ako taj proizvod već postoji, a velika je verovatnoća da je neko to već uradio pre vas, onda je vaš lični pečat upravo to predstavljanje vaše ideje. I najbitnije od svega, primena i upotreba onoga što stvarate jer ako ga vi ne koristite kako očekujete da će ga drugi ljudi prepoznati i upotrebiti? Pozitivna strana toga je da oni koji se sličnim poslom bave zbog profita vrlo brzo ispadaju sa tržišta kada prođe njihovih 5 minuta.

 

Jovana: Da li je teško biti originalan i prepoznatljiv u ovo vreme – mislim da jeste. Ponekad imam osećaj da su svi toliko originalni i prepoznatljivi da se tu gubi neka originalnost.

 

Koliko je vremena potrebno da se napravi jedan rad?

 Aleksandra: Kada su u pitanju moji crteži, pored toga što su ukrasni deo nekog kutka, motivaciona poruka za ljude kojima su možda takve stvari potrebne, primenu nalaze i u bullet journalingu, kao ukras  svakodnevnim obavezama i planovima.

Jovana:  Što se tiče vremena koje mi je potrebno za jedan crtež, veoma varira. Za samu izradu crteža potrebno mi je maksimalno par sati, ali mislim da ceo proces traje mnogo više- naći pravi kadar, pravi trenutak, biti u određenom raspoloženju.

 

Da li je moguće od handmade  da se živi? Da li imate osim ovoga neki drugi posao?

 Aleksandra: Lettering je pre svega moj hobi i kao takav gledam da to i ostane. Imam posao u struci, što je možda teško poverovati, ali sam IT usmerenja i to je moj glavni izvor prihoda. To jeste posao koji takođe mnogo volim, ali ga doživljavam kao ‘posao’, nije mi teško da ga radim, uvek sam prezadovoljna rezultatima koje postižem, no tu je uvek neka doza napetosti i stresa. Dok je lettering čisto uživanje i dolazi u momentima kada je meni prijatno da radim, ne kada se mora. Smatram da je to jako bitno i da zbog toga treba razgraničiti šta jeste posao, a šta hobi i da to ne može biti ista stvar.

Jovana:  Nisam sigurna da ću moći da živim od ovoga što trenutno radim, a pošto sam tek na početku, ne mogu reći da sam imala neki profit tako da ni nemam osećaj i neki izgrađen stav o tome, ali vredi probati. Trenutno mi je najbitnije što uživam u svemu ovome, a za ostalo ćemo videti. Pored ovoga nemam stalno zaposlenje.

 

Vaši saveti / savet za nekog ko hoće da se bavi ručnim radom.

Aleksandra: Za početak bavljenja letteringom, savetovala bih olovku, papir i mnogo strpljenja i vežbanja. Čini mi se da ljudi olako prihvataju sve savete, osim tog jednog, najbitnijeg-vežba! Zahteva vreme, uvek kažem da ljudi počnu od svog rukopisa pa da na njemu počnu da primenjuju slobodan stil. Međutim, čini mi se da većina želi sve odmah pa dosta ljudi odustane u procesu. Ja se ovom vrstom crtanja bavim malo više od dve godine, ali uvek ima još mesta za poboljšanje i uvek iznenadim sebe kada primenim nešto novo što vidim ili čujem na internetu. Što bi se reklo ‘never-ending story’.

Što se letteringa tiče u Srbiji nije lako, ali nije ni nemoguće predstaviti se ljudima. Međutim, nisam sigurna da je ovo umetnost sa kojom može da se živi kao jedini izvor prihoda. Teško je očekivati u našim uslovima da će ljudi staviti umetnost u prvi plan i investirati u tako nešto, a ukoliko bi očekivanja bila da je tu velika zarada, to bi stvorilo veliki pritisak na stvaralaštvo i izgubila bi se čar i radost stvaranja. Svaka čast ljudima koji se bore da im to bude glavna zarada, ali iz mog iskustva to je jako stresan proces koji mi je pokazao da lettering ipak treba da ostane samo hobi kako bi izneo kvalitet kome težim.

Jovana: Što se tiče saveta za nekog ko bi krenuo u neku ovakvu ili sličnu priču- probajte. Ništa vas ne košta. Da nije bilo mojih prijatelja koji su me naterali da napravim instagram, ne bi bilo ništa od ovoga. Ne čekajte da vas neko tera već pokušajte sami, ne gubite ništa.

*

Zahvaljujemo se devojkama na vremenu i odgovoru na naša pitanja! Želimo im, kao i svim učesnicima, puno uspeha u njihovom radu! Svako od njih je originalan, unikatan, talentovan i hrabar, što su uspeli da svoj hobi podele sa svima, a pored toga i promovišu priču da je ručni rad nešto što je uvek u modi i da svako može da proba da se ostvari u nekom kreativnom procesu.

Autor: Kristina Jovičić