Atmosfera u kući bila je kao da nailazi neki veliki praznik.
Mama je pravila tortu, baba je teglila kore za domaću pitu sa sirom i pitu zeljanicu, a tata je pravio rolovano meso. Svi su bili u poslu. Čak sam i ja dobila zadatak. Mama mi je rekla da najlepše što mogu složim moje i bratove igračke. On je bio mali pa nije ništa morao da radi. Tačnije, nije mogao, bio je beba. Ja sam već bila velika, imala sam pet godina. Osećala sam se veoma važno što i ja učestvujem u svemu tome.
Mama mi je rekla da nam dolaze jako važni gosti. Iako ih nisam znala, verovala sam maminim rečima. Trebalo je da nam dođu gosti iz Amerike. Moj stric i baba. Tada sam ih videla prvi i poslednji put.
Sve je bilo spremno kad su došli. Mislila sam da ih neću razumeti, da će pričati kao oni ljudi iz filma. Mada sam se ja u to vreme već uveliko trudila da naučim taj čudan jezik. Oni su pričali, a ja ponavljala za njima. Videla sam da se mama i baba krišom smeju kad me čuju, ali ja sam bila uporna u svojoj misiji.
I sad, kad su došli gosti, koji bi trebalo tako da pričaju, oni su počeli da pričaju kao mi. Pa baš i nisu toliko važni gosti, čim ne znaju taj jezik, pomislila sam.
Ali ipak nekako su bili drugačiji, imali su neke šarene stvari na sebi koje nisam viđala kod nas.
Najviše sam se obradovala i tad priznala da su ipak važni gosti kada su otvorili torbu i počeli da vade poklone.
Prvo su babi dali topao šal raznih boja i vunicu za štrikanje. To sam čula kad je tražila babi iz Amerike da joj donese, inače ta baba joj je bila sestra.
Onda su tati dali lep džemper. Po njegovom osmehu, zaključila sam da mu se sviđa. Baš je bio srećan. I zbog njega sam i ja bila srećna.
Mama je dobila lepu kariranu haljinu. Odmah je otrčala da je proba. Kad je izašla iz sobe svi su je gledali, a tata joj je rekao da je prelepa.
Bata je dobio neke bebeće stvari i zvečku.
A onda sam ja došla na red.
Baba je izvadila iz torbe veliku lutku. Još malo pa da bude velika kao moj brat. Beba je mogla da plače i da priča nešto. Pokazali su mi da mogu u nju da stavim neke malene ploče i onda bi mi pevala nešto na onom jeziku. Bila sam zbunjena, ali i oduševljena. A onda su izvadili neke čudne bombone. Bile su predivne. Šarene a kad sam ih zagrizla, unutra je bila čokolada. Doneli su veliku kesu tih bombona. Dugo sam ih čuvala i jela po tri dnevno samo da mi što duže traju.
Gosti su ostali nekoliko dana i baš kad sam se navikla na njih, oni su otišli.
Dugo sam ih pominjala i pitala mamu kad će da dođu ponovo. A ukus čokoladnih bombona još uvek pamtim.
Autor: Sanja Trninić
Divno Sanja, kao i uvek !!!