ČIZME

Mika i Nena dugo su bili u braku. Imali su dvoje dece i četvoro unučadi. Mnogo su se voleli i svuda su išli zajedno.

Mika je voleo da kupuje alat i time je pravio razne stvari, što za kuću što za prodaju. To im je dobro došlo jer su penzije bile male.

Onda je nastupila velika finansijska kriza i Mika je sve manje zarađivao svojim radom.

Deca su retko dolazila, a i njihove plate su se znatno smanjile.

Nena je počela da prodaje povrće na pijaci.

 

Trudili su se svim silama, ali sve je to bilo dovoljno tek da se prehrane.

Onda je nastupila veoma hladna zima. Nena je sve teže hodala i nije mogla više da radi na pijaci.

Mika je još ponešto uspevao da proda.

Ponekad bi malo prošetali, koliko je Nena mogla da izdrži. Noge su je sve više bolele, a i cipele su još bile bušne i hladne.

Prolazili su pored jedne prodavnice obuće. Nena zastade za tren i zagleda se u jedne čizme.

„Kako su lepe. Sigurno su i tople. Ali ne možemo da ih kupimo. „

Mika je sagnuo glavu, tužan što ne može da priušti ženi ono što želi i što joj je jako potrebno.

Prolazili su dani. Nena je bila sve slabija i delovalo je kao da neće dočekati proleće.

Mika, svestan situacije, razmišljao je kako da bar malo oraspoloži svoju ženu.

Jedno jutro, Nena je ustala i krenula da traži muža po kući. Nije bio tu. Pomislila je da je otišao da kupi hleb. Skuvala je čaj za nju i njega i sela kraj prozora kroz koji je videla kapiju.

 

Odjednom, Mika je sa osmehom na licu, žureći ušao u dvorište, noseći nešto u ruci.

Ušavši u kuću, baci kaput sa sebe i glasno pozva ženu. Ona se odazva iz kuhinje.

„Dobro jutro, draga moja! Izvoli! „ reče veselo pružajući joj kutiju.

Ona ga pogleda zbunjeno i polako otvori kutiju. Ispred nje ležale su u kutiji čizme koje je želela. Oči joj zasuziše.

„Ali, odakle ti pare…? „

„Ššššš“ ućutka je on i nežno je zagrli.

 

Autor: Sanja Trninić