Svaki čitalac tokom svog života pročita dosta knjiga, a ponekad se među njima pojave i neke KNJIGE koje nas očaraju na prvi pogled i koje bismo posle završetka čitanja rado odmah ponovo pročitali. Od nedavno, na listi ovakvih knjiga kod mene je i „Prohujalo s vihorom“.
Predivne korice kriju jednu nezaboravnu priču – priču o društvu koje se menja, o porodicama koje nestaju i pridošlicama koje donose svoje običaje i pravila ponašanja, priču o ljubavi i jednoj ženi koja se usprotivila svim pravilima kako bi zaštitila ono što najviše voli.
Kroz roman pratimo život Skarlet O’ Hare, mlade devojke koja živi bezbrižan život u kojem su glavna dešavanja seoski tračevi, kupovina novih haljina i izbor pogodnog muža. Nakon izbijanja građanskog rata njen život se u potpunosti menja i ona od razmažene devojčice postaje pravi borac.
Svi likovi su veoma dobro osmišljeni. Imam utisak da je autorka želela da nam pokaže kako se različiti tipovi ljudi različito nose sa velikim promenama u životu, gubitkom voljenih i nemaštinom. Lik glavne junakinje me je oduševio. Skarlet je jedna od onih žena koje menjaju svet, koje ne prezaju ni pred kim i koje umeju da se izbore za sebe i svoje ciljeve. Njena životna deviza „misliću o tome sutra“ savršeno ide uz njen karakter i uklapa se uz sve njene postupke.
Autorka pokazuje da žena ne treba da bude pasivna i da samo čeka da je neko spase, nego da žena može i sama da izdržava svoju porodicu, obavlja sve poslove i bude ponosna zbog toga.
Bilo je tu nekoliko stvari koje sam joj zamerala, ali svakako mi je drago da centralno mesto u romanu ne zauzima neka naivna junakinja koja nema stav, nego žena koja ima svoje mišljenje i stoji iza svojih postupaka, čak i onda kada su oni pogrešni.
Pored Skarlet, glavni lik je Ret Batler. Na prvi pogled, ovaj Južnjak je sve samo ne gospodin, ali kako vreme teče tako otkrivamo i njegove skrivene kvalitete. Retovi sarkastični komentari su me bezbroj puta nasmejali, dok su me neki njegovi gestovi i suptilna romantična ponašanja baš raznežili. I kod njega sam imala nekoliko zamerki, ali mi se veoma dopalo kako je autorka postepeno otkrivala njegove vrline i to koliko se Ret kojeg smo upoznali na početku romana razlikuje od onog sa kojim se na kraj rastajemo.
Odnos Reta i Skarlet mi se svideo, zato što je jasno da se ne radi o tipičnom odnosu muškarca i žene za vreme u kojem se radnja romana odvija. Retu odajem ogromno priznanje zbog toga što je jedini prihvatio Skarlet baš takvu kakva jeste i što nije pokušavao da je ograniči ili promeni.
Osim glavnih junaka, izdvojila bih i likove Melani i Ešlija. Ešliju ću posvetiti samo jednu rečenicu i čini mi se da je i to previše. Njegov lik mi je jako antipatičan, za mene on je čovek koji nema stav i koji živi u nekom svom svetu koji nema veze sa stvarnošću. Melanin lik mi se delimično dopao. Inače, u književnosti nisam ljubitelj „savršenih“ likova, tako da mi je pomalo smetalo veličanje Melani. S druge strane, dopao mi se način na koji ona shvata prijateljstvo, njena odanost i mogućnost da u svemu i svakome pronađe nešto dobro.
Skarletina ljubav prema Tari, prema zemlji od koje je potekla, dočarana je veoma uverljivo. Kada se radi o spašavanju i održavanju Tare apsolutno sam razumela Skarletine postupke, iako ih nisam sve podržavala, pošto mi je bilo jasno da za nju ovo nije obična plantaža. Tara su njena majka koja je miluje po kosi, njen otac koji razdragano priča sa prijateljima, njene komšije koje dolaze na piknike i ona sama, onakva kakva je bila dok joj je u životu bilo najlepše. Baš zato za nju se vredelo boriti.
Naravno da i ova knjiga ima nedostataka. Ono što je meni najviše bilo upitno u ovom romanu jeste način na koji autorka piše o crncima. Ne opravdavam ovo i smatram da bi u ovom delu dosta toga moglo da se izmeni. Ipak, uzimam u obzir da je Margaret Mičel sve ovo pisala iz perspektive Južnjaka, koji su verovatno i imali stav kakav je predstavljen u knjizi. Mislim da ovo nije razlog za izbegavanje knjige ili za njenu kritiku. Sasvim je dovoljno da smo mi danas svesni da su svi ljudi jednaki i da svako zaslužuje da bude slobodan i samostalno odlučuje o svom životu.
Svi opisi su odmereni i veoma živopisni. Margaret Mičel me je toliko uvukla u priču da sam u nekim trenucima osećala kao i da sam sama deo radnje, kao da šetam pored Skarlet po Tari ili se vozim sa Retom na kočiji. Imam osećaj kao da sam i sama gledala polja pamuka koja gore i bujice ljudi koji pred ratom napuštaju svoje domove.
Kraj romana se savršeno uklapa uz ostatak priče i samo nam potvrđuje kakve su ličnosti zaista Skarlet i Ret. Verujem da je svako od nas koji smo pročitali knjigu i sam zamislio kakav bi bio nastavak.
Neke knjige pročitamo, a neke proživimo. Ja sam ovu proživela i uživala sam u svakom trenutku. Od mene imate ogromnu preporuku.
Autor: Milica Barać
