Čitamo: „Priručnik za čistačice“ – Lusija Berlin

Knjige su tu da ljude čuvaju od zaborava, kako pisce, tako i one o kojima pišu. Život je sazdan od hiljadu priča i pravi je poduhvat odabrati one koje želimo da predstavimo svetu.

Neki biraju one najlepše, neki najzanimljivije, neki smešne, neki tužne, a neki one sasvim obične.

Lusija Berlin je odabrala baš njih, priče koje se dešavaju svakog dana i koje nas najbolje predstavljaju. Za neke sam se zapitala kako su postale deo ove zbirke. Neke su mi bile prosečne, a neke su mi se zaista jako dopale i sigurno ću ih zapamtiti. Svakako, na kraju sam shvatila da je svaka od ovih priča, čak i one koje mi se nisu dopale, tu sa razlogom. Sve one čine jednu celinu. Delovi junakinja se spajaju u jednu celinu, samu autorku. Od detinjstva do starosti, njen život je bio obeležen neuklapanjem u poželjne društvene norme. Bolešću i alkoholizmom, kako njenim, tako i njenih najbližih.

Autorka nam daje sve – razloge za smeh, tugu, bes, ljutnju, i prihvatanje.

Junakinje ne traže krivce za svoje postupke u drugima, one se ne pravdaju, nego priznaju svoje greške i žive sa njima. Autorka nesebično, prizemno i realistično deli delove svog života sa nama. Pušta nas da posmatramo njene brakove, majčinstvo, borbu sa alkoholizmom, njene najgore i najbolje trenutke. Nisam osuđivala, samo sam upijala delove koji su mi prijali.

Sa stranica ove knjige vrišti život. Nije savršen, ali je stvaran. Volela bih da čujem i vaše mišljenje o pričama Lusije Berlin, ukoliko ste ih čitali.