Izbeljivač briše krv, a šta briše nemirnu savest? Lepoti se sve prašta, pa tako ni ubistvo nije izuzetak. Ko bi ikada pomislio da se iza Ajule, modne kreatorke, influeserke i uzorne ćerke krije serijski ubica? Niko, jer je Korede uvek tu da počisti, skloni dokaze i održava uverljivu sliku o svojoj sestri.
U ovoj knjizi se najmanje radi o ubistvima.
Naglasak je na odnosu dve sestre koje su apsolutno različite, ali neraskidivo povezane krvlju, i to ne samo svojom. Crni humor prožima svaku stranicu knjige i navodi nas da je čitamo poglavlje za poglavljem. Likovi obe sestre su, za moj ukus, predstavljeni dosta stereotipno. Ajula je lepa i to je osobina na kojoj se kod nje insistira. Uz njenu lepotu ide i površnost, neurednost i apsolutna nebriga za druge ljude. Korede je, očekivano, njena suprotnost. Ona nije lepa, ali je brižna, pametna i uvek spremna da pomogne drugima.
Čitajući ovo delo naučila sam nekoliko zanimljivih stvari o nigerijskom društvu, običajima i tradicijama i to mi se posebno dopalo. Autorka me je čak i zainteresovala da dodatno istražim kulturu ove daleke zemlje, što je kod mene uvek plus.
„Moja sestra, serijski ubica“ se brzo čita zahvaljujući kratkim poglavljima i jednostavnom stilu pisanja. Knjiga nije napeta i ja je ne bih svrstala u trilere. Za mene ovo je jedna porodična drama sa ponekim neočekivanim obrtima. Od ove knjige sam dobila ono što sam i očekivala – kratku, poprilično zabavnu i visprenu priču koju sam pročitala za nekoliko sati.
Na kraju, autorka nam šalje jasnu poruku: „Za porodicu smo spremni da učinimo sve i porodici se uvek vraćamo“ i navodi nas da se zapitamo: „Da li je gori onaj koji počini zločin ili onaj koji za to zna, a ništa ne učini?“
Jeste li već čitali ovu knjigu? Ako jeste, kakvi su vaši utisci?
Autor: Milica Barać
