Osetih kako u meni ništa ne postoji, negacija negacije pokazuje da je ipak sve tu. Pomislih da je ovo stanje čistog bivanja, bez ličnosti i vezanosti. Tu i tamo tumaraju neke sitnice, ali je bivanje ono što primećuje i svedok je svemu što postoji, čak i samom sebi.
U svakom trenutku može odlepršati i otići, a opet biti ovde i sada.
Samo postoji, nesputano, neodređeno, neuhvatljivo, nežno i suptilno, neočekivano i očekivano, neizvesno i izvesno. Da li je to duša moja? Osećam da nije moje telo, nije ni um, tako je jednostavno i savršeno.
Trenutak večnosti uhvaćen u materiji, neograničen i slobodan.
Da, to sam Ja, Ja Jesam.
Nestale su sve priče, tonovi, teorije i predrasude.Trenutak u kome je sve i ništa. Mesto spajanja večnog i promenljivog. Tačka spajanja svih svetova, mesto gde sve postaje jedno.
Posmatram sebe, tu sam sa zadacima i sledećim koracima, spremna da nastavim, lagano ili brzo, svejedno je nakon spoznaje bivanja.
Svaki korak u bivanju, bitan je i važan. Nezamenljiv je. Kakav god da je, baš takav, vodi te ka sebi , ka onom što jesi.
Autor: Gordana Ćirić
