BUDITE SLIKA BUDUĆNOSTI

Setite li se često svojih baka, prabaka, deka, pradeka…? Imate li uspomene koje tako setno čuvate?

Ako ste imali sreće da upoznate svoje pretke, mogli ste mnogo toga da naučite i o sebi samima. Mogli ste da vidite od kojih to niti smo satkani, šta smo sve dobili od njih što nam je služilo za nas rast i razvoj. Možda su bili brižnji i nežni, topli i blagi…A možda su bili nezainteresovani, tužni ili čak zlovoljni…Kako god, upijali smo tokom svog detinjstva sve ono što su nam darovali i na neki način nas je to nesvesno obeležilo. Isto kao i naši roditelji, oni su ostavili neizbrisiv trag u našem životu. Pa čak i ako ih nismo upoznali. Mi smo nasledili njihov genetski kod koji i sad živi u nama. To je jedan beskrajno jak lanac koji čini naš koren snažnijim. Mi znamo ko smo, odakle potičemo i po čemu smo poznati.

Ako se vratimo u prošlost i zaronimo u sećanje, možemo osetiti miris bakinih kolača i dedine kolonske vode posle brijanja, zvuk kombajna koji se čuje sa njive i pucketanje cepanica koje gore, mekoću i toplotu vunenih čarapa koje je baka plela samo za vas. Možemo dočarati i šapat umilnog bakinog glasa dok nas budi i donosi topao čaj od nane, miris ruža penjačica iz bašte od kojih je pravila sok i dekin topao i čvrst zagrljaj.

Šta je to što su vam preci ostavili u nasleđe? Kakve lepote vaša duša nosi? Ako su vas možda i povredili, razumite ih na neki način. Možda nisu znali drugačije. Prihvatite to kao svoje nasleđe iz čega ste nešto naučili. Zamislite njihov lik ili pogledajte fotografiju. Vidite li sebe? Ili makar delić?

A sada pogledajte svoju decu. Prepoznajete li njih u vama? Koje genetske kodove su oni preuzeli od vas? Dobro se zagledajte. Koliko smo samo povezani. Toliko da nismo ni svesni. Nismo svesni koliki uticaj imamo jedni na druge. Svaki naš pogled, osmeh, kritika…Svaka izgovorena reč, pa čak i misao utiču na našu decu, na naše unuke. Isto kao je sve to uticalo na nas. Zato budite svesni i prisutni, osvestite šta sve dajete svojoj deci u nasleđe. Dajte im najbolji deo sebe svesno jer će genetski svakako dobiti i ono što možda i ne želite. Zamislite svoje unuke i praunuke. Šta je to što njima želite da poručite?

Pa da li smo onda jedinstveni? Jesmo, jer svako od nas osim nasleđenog genetskog koda nosi u sebi i nešto jedinstveno, nešto posebno. Kada izrazimo to „nešto“ mi postajemo posebni, neponovljivi. Toliko jedinstveni a toliko povezani sa svim svojim precima. Pa čak i kada nas ne bude, mi ćemo nastaviti da živimo kroz svoje potomke.

Zato je važno da radimo na sebi, da osveštavamo, da budemo bolji. Važno je da damo sve od sebe da im ostavimo svet lepšim nego što smo ga i sami zatekli. Zar nije to svrha ekspanzije? Budite slika budućnosti koju želite za svoje potomke. Krenite od sebe jer samo vi možete promeniti svet!

Autor: Tijana Mihajlović