Budi mi jedro, a ne sidro –rečenica koja toliko toga znači, a tako je jednostavna. Najnovija naučna istraživanja dokazala su da je mozak muške i ženske osobe isti. Zašto smo onda toliko različiti? Gde je uzrok vanvremenskog razmimoilaženja izmedju pripadnika muške i ženske populacije? Odnos između muškaraca i žena ne možemo sagledati samo kroz odnos bračnih/vanbračnih veza, već i kroz specifičan odnos koji se razvija u prijateljstvu izmedju muškarca i žene.
Kada govorimo o bračnim/vanbračnim odnosima muškarca i žene, mislimo na jedan složeni odnos u kome su muškarac i žena bračni/vanbračni drugovi, ali i prijatelji i ljudi koji zajedno učestvuju u odgajanju i vaspitavanju dece. Svi znamo da je za vezu neophodna faza zaljubljenosti pa tek onda ljubavi. (Nećemo sada pričati o ljubavima, koje su se rodile na prvom sastanku ili vezama koje opstaju zbog različitih interesa ).
Nakon određenog vremena, shvatamo da li je taj odnos nešto privremeno ili nam ta osoba odgovara u potpunosti tj. bez koje ne možemo.
Onda sledi faza zajedničkog života, a nakon toga brak i porodični život sa svim dešavanjima koja ga čine. Već prilikom tog prvog susreta muškarci i žene pokazuju različitost. Muškarac ne pretpostavlja, on ide korak po korak, dan po dan. Žena je ta koja istog trenutka smišlja različite scenarije zajedničkog života ne uživajući u potpunosti u trenutku. Ona je ta koja od početka pokušava da pročita misli svog partnera a od njega očekuje to isto.
Tu nastaje problem jer ne može proniknuti u misli muškarca, a muškarac ne želi da zna šta žena misli. On reaguje tek kada žena izgovori svoje želje i razmišljanja. Muškarci su jednostavno jednostavni, žene su sklone da svaku situaciju zakomplikuju prvenstveno sebi, a onda i drugoj strani. Znate za ono ženino „nije mi ništa“.To ne da nije ništa nego je alarm za opasnost! Ona ne želi da kaže šta joj smeta i očekuje od njega da zna u čemu je problem.
Ako muškarac slučajno ne pogodi u čemu je problem, ženi je to već znak da on nju ne voli ili mu nije dovoljno stalo do nje! Tu već uočavamo ( ko zaista želi da pronikne u srž problema i da ga reši ) potrebu za uređivanjem, organizovanjem ( moj drug reče manipulacijom) ili kako ko želi da nazove potrebu obeju strana da bude onako kako ona smatra da je dobro. I tako počinje sukobljavanje karaktera, stavova….
Budi mi jedro, a ne sidro
Ovakve situacije se rešavaju tako što oboje još jednom razmisle i nađu kompromis. Ili jedna strana uspe da dokaže da je njeno gledište ispravno. Nekada se neke situacije reše brže, a neke zahtevaju dugoročnije sagledavanje. Obe strane u zajedničkom životu žele određeni model funkcionisanja istog, obe u zajednicu unose svoje navike, želje, nadanja… Svaka zajednica jeste kompromis, a ako njega nema, nema ni zdrave zajednice. Naravno, godine zajedničkog života doprinose upoznavanju partnera i prihvatanju svih njegovih osobina. Sve sa početka ostaće iza njih u vidu anegdote koje će prepričavati svojoj deci sa željom da ih nasmeju ali i poduče.
Odnos muškarca i žene u kojem su prijatelji, a svako ima svog partnera , ukoliko odoli različitim izazovima i vetrovima, može da poveže i njihove porodice u zajednicu prijateljstva za čitav život. Šta je ovom odnosu svojstveno: iskrenost, nesebičnost, prihvatanje, bez potrebe za promenom onog drugog. Obe strane sebe pokazuju u pravom svetlu, bez opasnosti da će to povrediti ili ugroziti onog drugog.Taj odnos garantuje razumevanje i saosećanje. Tu nema nesuglasica, samo prijateljstvo, druženje, pomoć, prihvatanje.
Ako pažljivo sagledamo, uzrok svih nesuglasica i razlika izmedju muškarca i žene jeste sebična potreba da menjaju jedni druge. Bilo da smo verujući ili agnostici, ako smo dobri ljudi, trudićemo se da u zajednici pružimo ljubav, podršku i poštovanje drugoj strani. Za neke će to značiti borbu sa sopstvenim egom i narcisoidnošću, ali će to sigurno oplemeniti njegovu dušu i odnos prema drugom. Neki ljudi su takvog karaktera a nekima će trebati malo vremena.
Budi mi jedro, a ne sidro
Pomozimo drugoj strani da raširi krila i da bez opterećenja i kritike živi život. Da bismo to mogli moramo da naučimo da više verujemo i da se manje plašimo. Prestanimo da se trudimo da sebi ulepšavamo ili olakšavamo život, tako što ćemo menjati svog partnera.Menjajmo samo sebe , svoje navike, otklanjajmo svoje nedostatke. Nema tu nekog specijalnog recepta: puno strpljenja, istrajnosti a pre svega samospoznaje.
Budimo tu kada im zatreba podrška ili uteha zbog neuspeha. Budimo tu kada im ponestane samopouzdanja i hrabrosti za neke nove plovidbe. Da li ćemo ih ohrabriti razgovorom ili samo ćutanjem… To je pitanje trenutka….. Samo budimo tu…..Budimo jedni drugima jedro a ne sidro…..
Budimo tu i volimo.
Autor: Tatjana Bogičević