Još je Majakovski za depresiju rekao kako je lako mreti, ali živeti je teže. Vreme u kom trenutno živimo je postalo napeto i neizvesno. Bliskost i osećanje poverenja među ljudima skoro da su potpuno nestali. To je možda jedan od razloga zašto se povremeno ili stalno osećamo neraspoloženo. Mnogi od nas to stanje stalne neraspoloženosti definišu kao depresija. Sa druge strane, stanje organizma koje je izazvano nekom teškom bolešću, gubitkom bližnjih ili neuspehom u karijeri, a kod čoveka stvara stanje tuge i osećaj tupog bola, takođe definišemo kao depresija.
Danas ljudi kada izražavaju neke svoje emocije često umesto “besan sam”, “tužan sam” ili “uplašen sam” koriste “u depresiji sam”. Time sami sebi postavljaju dijagnozu, opisujući sebe bolesnijim nego što zaista jesu. Za postavljanje dijagnoze bilo koje vrste je zadužen doktor specijalista određene grane medicine.
Šta je to depresija?
Depresija je vrsta psihičkog stanja, odnosno bolest koja direktno utiče na naša osećanja, raspoloženje, misli, ponašanje i zdravstveno stanje uopšte. Nju karakteriše povlačenje u sebe, potištenost, pad motivacije i energije. Kao i stalne nesanice, gubitak apetita, usporeni tok misli i stalne mračne misli, kao i osećaj bespomoćnosti.
Osoba koja boluje od depresije ima česte promene raspoloženja tokom jednog dana. Bude se potišteni i mrzovoljni, a raspoloženje im se popravlja kako dan odmiče. Nije retka pojava da tok raspoloženja bude i obrnut.
Zašto se pojavljuje?
Najčešći uzrok za pojavu depresije jesu naše reagovanje na neke događaje koji su direktno vezani za nas ili nama najbliže osobe. Postoje mnoge teorije. Ali se svi stručnjaci slažu da se tačan uzrok nastanka depresije još uvek ne zna i da se ona pojavljuje zbog unutrašnjih ili spoljašnjih uzroka. More se javiti u svim dobima, od tinejdžerskog perioda ili u srednjim godinama.
Ono što stručnjaci nazivaju “unutrašnji” uzroci, se ustvari nasleđuje od srodnika ili se vrlo rano stiče. Zato lekari kažu da neko ima predispozicije prema depresiji. Kod ovakvih uzroka problem je u slabom prenošenju informacija u mozgu. Što direktno utiče na to da se osoba oseća “loše”, odnosno stvara depresivno rasploženje kod osobe.
Kada su u pitanju spoljašnji uzroci, mnogo faktora je u pitanju i tiče se direktno osobe koja boluje od depresije ili njoj drage osobe. Počev od doživljaja gubitka člana porodice ili neuspeha u školi ili karijeri, pa do posmatranja sopstvenog života kao jedan veliki neuspeh. Takođe, u direktne uzroke depresije ubrajamo zloupotrebu alkohola i raznih opijata.
Osobe koje nemaju predispozicije za depresiju, oboljevaju od nje vrlo retko, u izrazito nepovoljnim okolnostima i pod uticajem ekstremnih poteškoća koje su ih zadesile. Međutim, kod njih je trajanje ovih simptoma uglavnom kratkotrajno, a oporavak je brz i uspešan.
Kako se leči?
Za lečenje depresije je jako bitno da se pravilno i pravovremeno postavi dijagnoza. Ako postoji i najmanja sumnja na depresiju, najbitnije je da se reaguje na vreme i da se osoba javi lekaru opšte prakse koji dalje procenjuje i prosleđuje pacijenta psihijatru. Ujedno se ceni i da li je potrebno odmah započeti terapiju lekovima, antidepresivima ili terapiju razgovora sa psihoterapeutom, ili ako je teži oblik u pitanju, primeniti oba pristupa.
Bez obzira na vrstu terapije koja se odredi, pacijent mora biti dugo, strpljivo, a pre svega redovno lečen, jer kratkotrajna poboljšanja su samo trenutni privid, a bolest se bez uporne terapije neće potpuno povući.
Depresija je bolest modernog doba, teško izlečiva i zahteva mnogo razumevanja i istinsko prihvatanje problema. Lečenje depresije je dugotrajan proces koji zahteva pored strpljenja i punu podršku pacijentu od strane njegovog okruženja. A prvi i nezaobilazni korak ka potpunom izlečenju jeste prihvatanje da smo za svoju sreću dovoljni sami mi. Da ona ne zavisi od spoljašnjih uticaja, nego od toga kako se mi sami nosimo sa tim uticajima.
Autor: Ljiljana Bugarin
