Boginja u svakoj ženi

Kada žena čuje da je kao boginja, obično misli da je dobila najlepši mogući kompliment—što uglavnom i jeste slučaj. Ali ono što u tom trenutku ostaje neshavćeno jeste da boginje imaju svoje dobre, ali i loše strane. U svojoj knjizi „Boginja u svakoj ženi“ Džin Šinoda Bolen, američka psihijatrica i jungovska analitičarka, iznosi pozitivne i negativine karakteristike različitih tipova ličnosti kod žena koje povezuje sa sedam olimpijskih boginja i njihovom mitološkom ulogom.

Artemida—Boginja lova i meseca

Dok je bila mala i sedela u Zevsovom krilu, otac je obećao da će joj ispuniti bilo koju želju. Zatražila je luk i strele, čopor lovačkih pasa, nimfe za družbenice, divljinu kao svoju oblast i večnu čednost—sve joj je bilo dato. Ona je očeva ćerka sa izraženim muškim crtama, ali je isto tako jedina boginja koja je poznata po tome što je više puta dolazila u pomoć svojoj majci. Prvi put priliko rođenja njenog brata Apolona, te je tako ostala poznata kao pomoćnica u bolu koju bol ne dotiče.

Ona je boginja koja pomaže onima kojima je potrebna pomoć, ali i kažnjava one koji je uvrede. Tako je lovac Akteon prošao loše kada je naišao na nju dok se kupala u jezeru naga. Artemida ga je besna i uvređena, pretvorila u jelena, nakon čega su ga rastrgli njegovi sopstevni psi. Ova boginja nije neko ko razmišlja dublje o svojim postupcima, već sudi strogo crno-belo.

Njena kompetitivna priroda je snažna i u može da je uvede u nevolje. Tako je prihvatajući izazov  Apolona da pogodi jednu daleku metu, ubila svog muža Oriona—jedinog muškarca kojeg je ikada volela—ne znajući da je to on.

Problem kod žena čija je ličnost slična Herinom arhetipu, unverzalnom obrascu ponašanja koji postoji u ljudskoj psihi, nastaje onda kad je partner optuži da je previše muževna, nakon čega zauzima prkosan stav iako je u dubini duše povređena.

Ukoliko je njena majka slaba, ovakav tip žene ulazi u sukob s njom, prezire je i nastoji da izbegne sličan, pripitomljen način života. Ima veliki prezir prema ranjivosti i zavisnosti od drugih jer ih vidi kao znake slabosti, a karijera joj je prioritet.

Žene sa arhetipom Artemide mogu imati niz veza koje funkcionišu sve dok muškarac održava emocionalnu distancu i nije uvek dostupan. Ljudi koji brinu o njoj mogu se osećati beznačajno i isključeno ili mogu biti povređeni i ogorčeni na nju.

Atina—boginja mudrosti i zanata, boginja ratnica

Bilo je proročanstvo koje je govorilo da će Zevs jednog dana imati ćerku jednaku njemu u mudrosti i hrabrosti. Kada je njegova prva žena Metis ostala trudna, kako bi izbegao sudbinu, Zevs ju je progutao nakon čega je trpeo jake glavobolje. Iz njegove glave, potpuno odrasla, u zlatnom oklopu i uz snažan bojni poklič, rođena je Atina.

Ona je boginja koja vrednuje racionalno razmišljanje i simbolizuje prevlast volje i intelekta nad instinktima i prirodom. Vođenja razumom, a ne srcem, Atina je prisutna u gradu, jer za nju divljna treba biti ukroćena i podređena. Za razliku od Artemide, Atina teži poistovećivanju s muškarcima, uživa u društvu moćnih ljudi s autoritetom, ali bez emocionalne povezanosti, često postajući njihova desna ruka. Rođena je odrasla i predstavlja zrelu boginju, koja je pragmatična i lišena romantičnih i idealističkih pogleda.

Kao strateg, čija su taktička rešenja donela Grcima mnoge pobede, arhetip Atine prisutan je kod žena koje se ističu u muškim domenima poput nauke, vojske i inženjerstva. Živi za svoj posao i pošteđena je patnje koja dolazi s potrebom za drugima ili vezivanjem za njih. Atina  ne saoseća lako, ne pokazuje ljubomoru ni bes. Starenje za nju nije problem, jer sa godinama postaje mudrija, uticajnija i moćnija, za razliku od drugih žena koje mogu osećati anksioznost i manju poželjnost.

Atinin oklop delimično simbolizuje Meduza, čudovište čiji pogled skamenjuje ljude. Kada je na poziciji moći, neempatična je i kritična prema slabostima, što može zastrašiti druge. Nesvesna toga, fokusira se na činjenice umesto na osećanja i ne vodi toliko računa o moralu, već o efikasnosti strategije.

Takve žene su prerano izbačene iz detinjstva i nikada nisu imale vremena da budu deca.

Hestija – boginja ognjišta

Ova boginja retko je prikazivana u ljudskom obliku; njeno prisustvo oseća se u vatri koja gori u srcu doma, hrama i grada. Ona simbolizuje arhetip mudre starice, a žene s Hestijinim karakteristikima doživljavaju dom kao sveto mesto, a stvaranje reda kao smislen čin – čišćenje prostorije za njih nije trivijalna stvar, već način da spoljašnji haos pretvore u unutrašnju harmoniju. Kroz svakodnevne zadatke, umiruju misli i pronalaze unutrašnji mir. Njihov dom odiše spokojem i postaje sigurno utočište.

Povučena je i tiha, ali u sebi nosi skrivene emocije. Često se oseća otuđeno od porodice, kako od roditelja, tako i od braće i sestara, a kada se suoči s teškoćama, povlači se u unutrašnji svet i nalazi utehu u samoći. Spoljašnja dešavanja ne utiču na njeno unutrašnje biće, niti joj je potreban muškarac da bi se osećala ispunjeno – čak i bez njega, njen život ne bi izgubio smisao ili svrhu.

Predstavlja arhetip Sopstva, dok njeno okruglo ognjište s plamenom podseća na mandalu, simbol celovitosti. Hestija nema ambiciju ni potrebu za moći, ne traži priznanje i ne zanima je kako će je drugi videti. Ne nosi personu, društvenu masku prilagođavanja, već je potpuno iskrena i dopušta drugima da vide ono što bi mnogi sakrili.

Na velikim okupljanjima oseća se nespretno i stidljivo, kao da nema šta da obuče.

Hera—Boginja braka, Kraljica Olimpa i Zevsova žena

Njen simbol je krava, slika koja je dugo povezana sa arhetipom Velike Majke, simbola koji podstiče rađanje, rast i razvitak. Ime naše galaksije Mlečni put potiče od Here, čije ju je mleko stvorilo kada se prolilo iz njenih grudi.

Ovu boginja simbolizuje osobu koja čezne da bude supruga; njeno postojanje je duboko pogođeno odsustvom muškarca, što izaziva veliku tugu.

Ženama sa Herinim arhetipom treba prestiž, poštovanje i čast koje brak nosi, i žele da budu prepoznate kao žena nekog važnog muškarca. Bez muža se osećaju besmisleno, što ih čini neverovatno otpornim na razvod. Ova žena nalazi ispunjenje čineći svog muža centrom svog života. Prvi prekidi mogu biti značajna emocionalna rana, a kako stari, biti neudata produbljuje njen unutrašnji osećaj praznine koji je dodatno pojačan društvenim očekivanjima. Posao i obrazovanje su sekundarni u njenom životu.

Opasnost po nju leži i u tome što ona može potpuno da se preda svom mužu, dopuštajući mu da odlučuje kako će provesti njen život. Njena sreća zavisi od muževe posvećenosti, a može da projektuje sliku idealnog muža, te zatim da se oseti izdanom kada on ne ispuni njena očekivanja. Njena lojalnost je uvek uz muža, čak i kada deca osećaju da su zlostavljana s njegove strane, ona im neće dozvoliti da govore loše o njemu i teraće ih da ga poštuju. Ljubomorna je kada je muž odsutan,  a da bi prikrila svoje nesigurnosti reaguje ljutnjom umesto depresijom.

Demetra – boginja žita

Demetra je bila četvrta Zevsova žena, ali i njegova sestra. Imala je poseban odnos sa svojom ćerkom Persefonom, koju je jednog dana oteo Had, bog podzemnog sveta. Demetra je devet dana i devet noći tražila svoju ćerku, zanemarujući svoje poljoprivredne dužnosti, što je izazvalo glad.

Zabrinut za ljude, Zevs je poslao Hermesa, pismonošu bogova, u podzemlje da pregovara sa Hadom. Had pristaje da oslobodi Persefonu, ali joj pri polasku daje plod nara, koji ona pojede. Kada je Demetra ponovo videla svoju ćerku, radovala se, te je i obnovila plodnost i rast na Zemlji. Međutim, kako je Persefona pojela plod iz podzemlja, postala je vezana za njega i morala je provesti neko vreme sa Hadom (jednu trećinu godine – zimu, kada Demetra tuguje i ništa ne raste).

Demetra predstavlja materinski instinkt, koji se ostvaruje kroz trudnoću, fizičko, psihološko ili duhovno hranjenje. Ako je njena potreba za negovanjem odbačena, to može dovesti do depresije. Ona prezire feminizam koji devalvira ulogu majke, želi da bude majka puno radno vreme i oseća pritisak da radi izvan doma.

Može doživeti emocionalni gubitak kada njeno dete počne da stiče autonomiju. Deca ovog tipa žena obično ostaju majčina mala devojčica ili dečak sve do odraslog doba. Demetra može biti majka koja teži da previše kontroliše potmostvo, što može sputati samopouzdanje njene dece.

Ona potiskuje svoja osećanja kada se oseća preopterećeno i nastavlja da radi još jače. Na kraju, njena prava osećanja izlaze na površinu, a ona počinje da pokazuje pasivno-agresivno ponašanje.

Kada njena ćerka počne da izlazi sa drugim muškarcem, Demetra se oseća kao da je Had ponovo oteo Persefonu. S druge strane, ona može ostati sa muškarcem samo zato što ga sažaljeva. Njen muškarac može biti nezreli mladić koji izbegava odgovornost, ali istovremeno poseduje osećaj posebnosti. Demetra je prilagodljiva i ne vidi to kao problem, jer je u njenoj perspektivi svet nepravedan prema njemu.

Persefona – mlada boginja povezivana sa žitom i prolećem, kao i kraljica podzemlja

Persefona može biti pasivna, naivna i da ima potrebu da ugodi kao i da bude voljena od drugih. Ove žene mogu biti večite devojke koje se ne obavezuju ni na šta i ni na koga, jer biranje jedne opcije eliminiše sve ostale. Ova žena je neodlučna, čeka nešto ili nekog da joj transformiše život, a i ako pronađe princa, brzo se razočara jer shvati da stvarnost nije ništa poput njenih fantazija.

U srednjem životnom dobu suočava se sa neizbežnim životnim pitanjima koja pokušava da izbegne, nastojeći da ostane dete. Ipak, ona je i transformativna kraljica, koja prelazi od devojke do gospodarice. Kroz svoja unutrašnja iskustva, ona razbija svoj strah od starenja.

Nakon što ju je Had oteo, bila je njegova zarobljenica, prisiljena da provodi vreme u Podzemlju. Međutim, nakon dosta vremena koje je provela sa svojim novim mužem, ona je stasala u kraljicu podzemlja, što karakteriše njenu kompletnu transformaciju.

Nakon što se vrati iz podzemlja, da neko vreme provede na zemlji, Hekate je postaje njena stalna saputnica. Hekate je boginja meseca i raskršća, koja vlada svetovima demona i duhova, simbolišući preživljavanje podzemlja i deo ličnosti Persefone koji sa sobom nosi isceljene rane, jer samo ranjeni iscelitelj može da izleči.

Afrodita – boginja ljubavi

Afrodita je ta koja dovodi druge do ljubavi i omogućava im da stvore novi život. Ona vrednuje emocionalno iskustvo. Najlepša je od svih boginja, a nastala je naga iz mora.

Izabrala je Hefesta, boga kovača, za svog muža, čineći Herinog odbijenog sin svojim ljubavnikom. Njen brak sa Hefestom predstavlja uniju lepote i zanata, no ipak je imala razne veze sa brojnim bogovima i smrtnicima, te predstavlja arhetip ljubavnice. Ona nije samo prokreativni duh, već i inspiriše nove ideje i kreacije. Afrodita je iskra koja sprečava kreativne poduhvate da postanu previše racionalni ili podložni stagniraju.

Žene ovog sa ovim karakterom se plaše starenja, posebno ako je njihov izgled bio ključan za njihov identitet. Međutim, ako su bile angažovane u kreativnom radu, one prihvataju srednje doba, crpeći inspiraciju iz njega i posedujući razvijenije veštine koje im omogućavaju da se bolje i efektivnije izraze.

One često žive u trenutku, doživljavajući život kao senzorno iskustvo, kao da za njihove akcije ne postoje posledice, a emocije su im važnije od racionalnih razmatranja. Lako se zaljubljuju, svaki put uverene da su pronašle savršenog muškarca. Muškarac se pored njih može osećati kao bog, da bi ubrzo bio ostavljen i zamenjen. Afrodita ostavlja seriju povređenih, odbijenih i depresivnih muškaraca koji se osećaju odbačeno. Da bi prekinula ovaj obrazac, mora naučiti da voli čoveka, a ne boga.

Arhetipi kao univerzalni obrasci ponašanja mogu da služe da nam pomognu da se identifikujemo sa određenim likovima iz mitologije ili religije, kao što je Džin Bolen uporedila tipove žena sa olimpijskim boginjama. Mitovi i njegovi likovi služe kao upozorenja i smernice ko su ljudi, šta nose u sebi i šta sve mogu da postanu, ali na slikovit način koji bi kroz oralnu izvedbu mogao da ostane upamćen vekovima.

Autor: Radomir Grčić