AH, TAJ PUBERTET!

O pubertetu se često piše više, nego li o drugim razvojnim fazama. Nazivaju ga periodom adolescencije, ludim dobom, dobom rasta hormona, tinejdžerskim dobom. Možemo reći da je to, ipak, doba razvoja dela odrasle ličnosti u telu deteta. Faza kada sve ono što je mirovalo, upijano i usvajano, sada dolazi na test i pokušava da nađe svoju primenu i mesto u svetu. Ili bolje rečeno, u glavi tinejdžera.

Period puberteta dolazi posle relativno mirne faze latencije ili faze mirovanja i učenja.  Odlikuje se fizičkim i psihičkim promenama. U organizmu se dešavaju mnogobrojni procesi i devojčice se pripremaju da postanu žene  a dečaci muškarci. No, veći značaj se u poslednje vreme pridaje psihološkim faktorima puberteta. To je doba prenaglašenijih emocionalnih reakcija, često oprečnih,  od velikog smeha do velike tuge. Pubertetlije se obično osećaju neshvaćeno, i kao da za njih nema mesta u svetu. To je doba prkosa, pronalaženja sebe, eksperimentisanja u različitim segmentima života, u čemu im roditelji i bližnji trebaju pružiti podršku.

U pubertetu dolazi do promene interesovanja. Većina stvari koje su voleli kada su bili deca postaju dosadne, pojavljuju se nova, a neretko se zbog prilagođavanja okolini ćuti ili forsira stil razmišljanja koji nije autentičan. I da, mogli bismo reći da se tinejdžeri u tom dobu pronalaze i traže svoje ,,mesto pod suncem“. Početak puberteta a kasnije i adolescencije, je doba traženja sebe, identiteta, ideala. Tinejdžeri se lako posvete sa svojim likovima iz mašte. Samopouzdanje je često nisko. Prenaglašeno je mišljenje da se drugi previše interesuju za njih, procenjuju ih što im stvara osećaj nesigurnosti. Možemo reći da se samopouzdanje gradi putem reakcija drugih. U tom periodu je važno jačati im sliku o sebi, kako bi kasnije i u ljubavi i radu, imali stabilnu predstavu sebe, znali šta žele, i kako bi taj period života prošao bez većih neprijatnih iskustava.

Ovaj period karakteriše preterana  prilagodljivost ili nasuprot  toga veliki bunt prema svetu. Tinejdžeri u tom periodu silno žele da im neko postavi granice, iako se sa druge strane čini da ih ruše. Emotivno su još uvek deca, sa snažnom težnjom za osamostaljivanjem. Uloga roditelja u ovom periodu je neprocenjiva. S obzirom da se ličnost razvija ka fazi odraslosti, tinejdžeri su osobe koje roditelji često posmatraju kao decu a od njih očekuju da budu zreli. Stoga, jako je važno da se osete poštovano i voljeno kao osobe i da njihove želje, potrebe i stavovi nisu glupi već razvojno često normalne i prihvatljive.

Interesovanje za drugare postaje veće; pojavljuju se prve simpatije, prve ljubavi i veća je zainteresovanost za seksualnost. Interesovanja za svoje telo i njegov razvoj postaje ključan segment svakodnevnice, a svako na svoj način, i dečaci i devojčice imaju svoje dileme. Preokupiranost određenim izazovima postaje ključna. Mladi u tom periodu mogu biti više okrenuti društvu; postoji potreba da se češće izlazi, ostaje negde duže bez pratnje roditelja. Svakako bi u tom periodu trebalo dozvoliti određenu dozu slobode uz stalan razgovor i dogovore. Sa druge strane, neki tinejdžeri se povlače, često plaču, što je razvojno normalno. Roditelji i okolina bi trebalo da obrate više pažnje na dete  ukoliko faza tugovanja traje predugo i javi se opšta nezainteresovanost za određene aktivnosti koje je do tada obavljalo. Depresivnost kod mladih je česta pojava. Potrebno je da roditelji zatraže i stručnu pomoć ukoliko je neophodno, uz dogovor sa detetom.

Takođe u tom periodu tinejdžeri su svesni da se svet više ne vrti oko njih. Međuljudski odnosi su još jedna vrsta preokupacije. Sve je važno, svaka reč ili reakcija bližnjih a naročito prijatelja. Određene grupe mladih su socijalno razvojne, pa se mogu pojaviti i različiti talenti. Kako u tom periodu žele da budu važni i bitni, mogu postati članovi i određenih disfunkcionalnih grupa. Eksperimentisanje sa određenim psihoaktivnim supstancama može biti interesantnije, a mladi će uraditi sve da budu voljeni, prihvaćeni i srećni.

Roditelji bi trebalo da upute i uče decu određenim principima poput odgovornosti prema sebi i svom telu ali i drugima. Naročito je važno da svakodnevno, osim zahteva ističu pozitivne strane svoje dece i u dogovoru sa njima predlažu određene aktivnosti kao i načine za rešavanje konflikata i problema. Angažovanost i interesovanje roditelja za svoju decu je ključan faktor za uspešno prevazilaženje razvojnih dilema.

Autor: Bojana Aleksić, pedagog