Svi volimo kada smo radosni, srećni, ispunjeni mirom i poletom. To nas nekako nadahne za za ceo dan, daje nam osećaj lakoće i kreativnosti. Tada nam se čini da sve možemo, da je sve rešivo i da su čuda zaista moguća.
S druge strane, dođu ponekad i oni dani kada smo tužni, razočarani, pa čak i besni. Kada nas obuzme ljutnja i iz nas sve vrišti. Osećamo da nam brod tone i sve je nekako sivo oko nas. No nadam se da ćemo ipak uskoro uočiti svetlost negde u daljini i da će sve ovo biti samo ružan san.
I dobro je kada nade ima, kada očekujemo to svetlo. No šta ako smo izgubili nadu, ako ne vidimo ni tračak svetlosti oko sebe, ako se osećamo nemoćno?
Nemoć je osećaj kada osećamo bespomoćno i verujemo da nema izlaza iz određene situacije. Kada verujemo da su drugi kovači naše sreće i da baš ti drugi kroje našu sudbinu. Ubeđeni smo da se radost dešava samo drugima, da smo večiti baksuzi i da je nemoguće ostvariti harmoniju u životu. A u to verujemo jer su nas tako naučili. Drugi su nas učili a mi im slepo verujemo. Verujemo jer je ponekad lakše okriviti druge nego preuzeti odgovornost. Lakše se isplakati i slegnuti ramenima nego se odvažiti i suočiti se sa situacijom. Da, postoje mnogo teški izazovi koji su zaista bačeni pred nas kada smo bili nespremni ali…mi opet imamo moć bar izabrati kako ćemo se osećati povodom toga i na koji način ćemo se suočiti sa tim. Ta mogućnost nam već daje određenu sigurnost, mi možemo da biramo.
I do kada ćemo im verovati?
Dok ne donesemo odluku da promenimo svoj život i uzmemo ga u svoje ruke.
E tada nema nemoći!
Tada znamo da mi odlučujemo o svom životu, donosimo odluke da se ponašamo na ovaj ili onaj način. Odlučujemo da se osećamo ovako ili onako. Biramo ovaj ili onaj put. I tada nismo bespomoćni već veoma moćni. I sve što nam se događa posmatramo kroz drugačiju prizmu. Znamo da su nas naše odluke i izbori doveli do određene situacije. I tada, ako nismo zadovoljni imamo moć iskreirati predivne momente, drugačije situacije, sasvim nove odnose. A nemoć? To ostaje priča za malu decu sve dok ta ista deca ne porastu i shvate pravu istinu. Da su zaista moćni! A vi, pazite da ih ne uverite u suprotno.
Zato zapamtite, nemoć ne postoji. Postoji samo naša odluka da dopustimo drugima da nas vode onako kako oni misle da treba. No ako im mi damo moć da upravljaju našim životom i donose odluke umesto nas, da li smo onda zaista nemoćni? Naravno da nismo. Samo što tada svoju moć dajemo drugima.
Budite svesni sebe i svog postojanja, svoje lepote i svih svojih vrlina. Prihvatite da je život lep i živite ga birajući kako ćete se osećati, sa kim ćete provoditi vreme, kakve odluke ćete donositi.
Birajte život pun svetlosti!
Autor: Tijana Mihajlović
divno i poucno,
Hvala 🙂