Dok se približivao vikend, polako se počeo praviti plan putovanja i nas pet drugarica smo se odlučili za Suvu Planinu, koja je nadomak Niša. Da bi uspele da ispunimo naš plan pešačenja krenule smo iz Beograda u 5 ujutru (to je taj entuzijam, da u nedelju skoro i ne spavaš i krećeš na put na drugi deo države da bi planinarile). Oko pola devet ujutru smo stigle kod planinarskog doma, koji se nalazi na mestu „Bojanine vode“ i krenuli u osvajanje vrhova.
(Pogled na Sokolov kamen)
Važna napomena: Ukoliko niste poneli dovoljno vode, ovde možete da sipate, jer osim kod ovog planinarskog doma vodu više nećete da nađete, zato se i zove Suva Planina. Imale smo nekoliko varijanti dolaska na Trem, i izabrale smo jedan od težih, a to da nam put ide uz osvajanje Sokolovog Kamena, pa Devojački grob i onda Trem. Osmeh na licu je neophodan deo „opreme“.
(Pogled na Trem)
Prvi vrh koji nam je bio na putu se zove Sokolov kamen i nalazi se na 1523 mnv. Put do njega nam je zauzeo otprilike oko 2sata 30 minuta. U nekim delovima smo išli kroz šumu, pa nam sunce nije toliko smetalo, a onda izlazimo na „čistinu“ i stene i krećemo se uz duž njih sve do samog vrha. Negde uz stazu možete da pronađete i „čuvar kuće“ pa da ga ponesite sa sobom. Kad dođete do vrha Sokolovog kamena, s jedne strane ćete videti vrh Mosor, a s druge strane Trem i njegovu vertikalu. (da da, da bi osvoili Trem moramo da se penjamo skoro po vertikalnom usponu i to po suncu).
(Skakanje po stenama – zabeležen trenutak)
Napravile kratku pauzu uz slikanje i skakanje po stenama (ali samo tamo, gde bar malo ima ravnog mesta i samo one koje se ne plaše).
(Devojački grob)
Posle Sokolovog kamena se spuštamo skroz dole do mesta koje se zove „Devojački grob“ i koje se nalazi na 1311mnv. Ovde pravimo pauzu, uživamo u pogledu i leptirima što lete naokolo. Srećemo par još ljudi, koji su se odlučili za osvajanje Trema kao i mi. Razmenjujemo se savetima i pričama i polako se spremamo za taj, naj naj poduhvat: uspon na Trem. Pored Devojackog groba nalazi se putokaz, sa vremenom koliko je potrebno. I odavde ide staza i do planinarskog doma. Ali mi smo krenule putem, što nas vodi prvo nizbrdo i kada smo bile u podnožju Trema, uz osmeh (ako možemo da ga nazovemo tako) krenuli na Trem.
(Vertikala Trema)
Staza je uzana, i dosta kamenita. Pored toga ide se bukvalno po grebenu Trema, tako da vodite računa kad se krećete po njoj. Na ovoj stazi skoro i nemate gde da se sakrijete od sunca, osim u samom početku, tako da ponesite šešir, kačket i kremu za sunce, jer garantovano ćete nabaciti i više nego dovoljno boje. Pošto je staza vertikalna uspon je teži, zato idite polako, pravite usputne pauze, jer kad pogledate gore, mislite da vidite vrh trema koji je blizu, ali to je varka. Jer kad se popnete na taj vrh, što vam je vidljiv iza njega je još jedan uspon i baš taj uspon je vaš konačni cilj – Trem, što se nalazi na 1810 mnv.
(Pogled na Trem)
Nama je bilo potrebno oko 2 sata da se popnemo na Trem , naravno uz usputne fotografije na svim mogućim stenama. Jer kada vidite tu prirodu, tu kombinaciju stena, beskrajnog neba i planina, jednostavno ne možete da ne zastanete i da ne napravite par fotografija. Na vrhu je več bilo nekoliko manjih grupa (socijalna distanca se poštovala, koliko je moglo u tom slučaju). Pa smo napravile malu dužu pauzu. Ovde je bila i zastava Srbije sa kojom smo se slikali i onda smo krenule nazad. Naravno, sada je pred vama i silazak po toj istoj vertikali, tako da ne znam, šta je stvarno teže za osvajanje, ali ako koristite štapove mislim da je sada najbolje vreme da ih koristite. Kada smo došli do Devojačkog groba, skrenuli smo na put, koji vodi kroz šumu do planinarskog doma. Ovde je več znatno prijatnije za pešačenje, jer vas šuma štiti od sunca. Staza vas vodi direktno do doma i izvora vode, odakle ste krenuli na ovo putovanje.
Autor: Kristina Jovičić
