Koliko ljudi uopšte zna pravo značenje reči „volim te“? Da li te reči tek tako izgovaramo, ne znajući im vrednost, ne znajući težinu koju imaju. Te dve reči čine nam se kao obične, ali one to nisu… I ne treba ih izgovarati tek tako.
Nikada nemojte govoriti „volim te“ ako to ne osećate u srcu, ako ne shvatate pravo značenje onoga što izgovarate, ako ne vidite čitav svet u osobi kojoj se obraćate. Ne lažite! Jer kada govorite ono što ne mislite, vi lažete…
Pružate nadu nekome ko možda gaji iskrena osećanja prema vama, ko vas iskreno voli i želi da provede samo sa vama čitav svoj život… Lažete nekoga ko bi za vas sve učinio i još mislite da ste dobri. A šta vas to tačno čini dobrim?
Dobrota su iskreni osećaji i reči, dobrota je briga za nekoga, pomaganje, dobrota je istina ma kakva god bila. Zato je bolje jedno iskreno „ne volim te“, nego lažno „volim te“. Šta vam se mota po glavi dok izjavljujete ljubav nekome, svesni toga da vaše reči nisu istinite i da, verovatno, nikada neće ni biti?
Kako gledate u oči nekoga izgovarajući najskuplje reči na najjeftiniji način? Da li, istovremeno, lažete i sebe? Lažete da ste sposobni da volite, da osećate, da svoj svet podelite sa nekim? Lažete da imate emocije?
Razmislite o značenju tog „volim te“, razmislite dobro i pokušajte da zamislite kako neko vama govori da vas voli. Da li biste voleli da vas laže? Da li biste voleli da čujete tako nešto znajući da ta osećanja nisu iskrena?
Sigurno bi vam bilo teško i to je potpuno normalno. Teško je jer to nisu beznačajne reči, jer u sebi kriju čitav splet emocija i da vole umeju samo veliki ljudi, samo oni ljudi dostojni prave ljubavi, vredni svakog „volim te“.
Autor: Bojana Krkeljić
