O njemu čak i Gugl malo zna, iako je svakog dana sa nama. On rano ustaje i budi sve redom. Zabavan je i harizmatičan. Piše poeziju, ima svoj bend i veruje da je „nemoguće samo ono od čega odustanemo ”.
Želeo je da postane kulinarski tehničar, ali je varjaču zamenio mikrofonom.
Sada nam svakog dana poželi „Dobro jutro” sa frekvencije Naxi radija.
On je Sveta Stefanović, voditelj radijske emisije „Jutro sa Svetom Stefanovićem” koja se emituje svakog radnog dana od 6-10h na frekvenciji Naxi radija.
Oni koji slušaju Naxi znaju ko je Sveta, i kako nijedno jutro nije previse tmurno kada te budi veseli glas iza mikrofona, uz fantastičan izbor muzike baš po tvom ukusu. Za one malobrojne koji do sada nisu čuli za njega, kao i za one koji su želeli da ga upoznaju, malo smo ćaskali sa njim. . .
- Kako počinje Vaš radni dan?
Moj radni dan počinje dan ranije kada se napravi plan i priprema za sutrašnji dan. Sam radni dan počinjem u 4 ujutru kada se budim, imajući u vidu da prvo uključenje u programu imam u 6. Volim da se dobro razbudim, prelistam portale i društvene mreže, vidim da li postoji nešto izuzetno važno što se dogodilo i zbog čega bi valjalo modifikovati plan za taj dan. Prvu kafu obično pijem na Naxi radiju, gde sam nekih pola sata do 45 minuta pre prvog uključenja. Proverim listu pesama, pokrenem tehniku i od 6:00 – poželim svojim slušaocima prvo dobro jutro!
- Da li vam je naporno da ustajete tako rano?
Ponekad, mada generalno – ne. Jutarnji sam tip, još od srednje škole, poprilično rano započinjem svoj dan. Završio sam srednju ugostiteljsko- turističku školu – smer „kulinarski tehničar ”, gde sam ispekao taj zanat, ali i naviku da ustajem ranije – jer sam na praksi najčešće radio doručak. Nikada nisam učio noću, jednostavno, kreativnost mi je najbolja dok se vidi. Verujem i da ima istine u onoj poslovici: „Ko rano rani, dve sreće grabi ”. Ipak, takav ritam iziskuje disciplinu, pa može biti problematično i teško ako dva ili više dana u nizu odspavam manje od 5 sati.
- Nekim ljudima treba dosta vremena da se rasane. Da li imate neke rituale kako biste bili vedri i raspoloženi svakog dana na poslu?
Svaki novi dan je prilika za radost. Sa tom idejom pristupam poslu i životu. Ne doživljavam svoj posao kao obavezu, već više kao igru i zadovoljstvo. Kada je tako – nema problema da budeš raspoložen i vedar, ma koliko god zahtevni zadaci bili pred tobom, u smislu posla. Od rituala – pijem kafu. Jaku, jednu jedinu na dan, tu jutarnju i to je to.
4.Da li unapred pripremate emisiju ili to radite „u hodu ”?
Kada odlazim sa radija, kolege često imaju običaj da kažu „Gotovo za danas”, na šta uglavnom odgovoram sa „Nikada nije gotovo ”. Rad u medijima, po meni, zahteva dvadesetčetvoročasovnu posvećenost i promišljanje. Ja svoj posao ne nosim kući, ali ga stalno imam u glavi. Neretko inspiraciju za teme dobijem u svakodnevnim situacijama sa kojima se susrećem, koje uostalom delimo svi. U smislu pripreme, plan se napravi dan ranije, ali volim da energiju koju nosim baš tog dana podelim sa slušaocima. Ne mogu da napišem svaku reč koju izgovorim dan ranije, jer nema istu energiju i jačinu. Improvizujem, ali za dobru improvizaciju – neophodan preduslov je kvalitetna priprema i vladanje situacijom.
- Da li vam neko u tome pomaže?
Pored uredništva Naxi radija sa kojima se dogovaram o programu i temama koje ćemo obraditi, pomoć su svi moji slušaoci, rodbina, prijatelji, poznanici, slučajni prolaznici, sugrađani, komšije, moj pas – svi čije emocije i životne situacije čujem i doživim direktno ili indirektno – svi oni koje osećam kao svoje i sebi slične.
- Da li ste svesni da se većina Srbije budi uz Vaš glas i kakav je osećaj kad to znate?
Svestan sam toga da je Naxi radio među najslušanijim radio stanicama u Beogradu, putem analognog signala, a putem interneta i u Srbiji. Ja sam zahvalan na privilegiji koju sam dobio da sa građanima Srbije podelim jutra, emocije, muziku, kratke informacije i život. Ne doživljavam sebe kao neko čudo, samo kao jednog od nas, koji eto ima taj mikrofon i priliku da putem njega prenese energiju – koju verujem da manje-više, svi nosimo u sebi – svako pojedinačno. Zahvalan sam na govornom instrumentu sa kojim sam rođen i to je možda jedino što bi istakao kao bitnu razliku. Osećaj je odličan – pogotovu kada vam se jave oni koje ste dotakli pričom, pesmom. Kada nešto svoje lično žele da podele sa tobom, a da se nikada nismo upoznali uživo. Kada stekneš takvo poverenje, odgovornost je još veća, ali i zadovoljstvo koje osećam na kraju svakog jutra u 10 sati.
- Da li je ovo Vaš posao iz snova?
Moram da priznam da ne sanjam često, ili bar, ne pamtim ono što sam sanjao. Radio sam mnogo toga u životu, u dijametralno suprotnim oblastima nego što je rad u medijima. Trudio sam se da svaki od njih radim odgovorno i najbolje što mogu. U tom smislu – svaki je posao bio posao iz snova, ali je verovatno ovo za sada najlepši od njih imajući u vidu da sam na Naxi radiju već deceniju.
- Kako je kulinarski tehničar i sociolog postao radio voditelj.
Kao u pesmi – „Ima neka tajna veza”. Jedan od važnih preduslova za bavljenje ovim poslom je širina interesovanja. To sam pre svega stekao u porodici – naime – majka mi je psiholog, otac filozof, brat ekonomista, ujak je bio muzičar, deda učitelj. Umetnost je uvek bila deo mog odrastanja. Ja sam se i kao kulinarski tehničar bavio javnim nastupima, učestvovao u školskim priredbama, recitatorskim takmičenjima. Pohvalio bih se i poznavanjem istorije, kao i pisanjem poezije. Sociologija i Filozofski fakultet dali su mi širinu neophodnu za razumevanje društvenih odnosa i društva, kako individualno, tako i kolektivno. Sve to kada se povezalo u jedno – a poklopilo sa potrebama Naxi radija – dovelo je i do ovoga gde sam danas.
Inače, sve je počelo ulaskom u jedan autobus na liniji 74, kojom sam se dugo godina nakon toga svakodnevno vozio do posla. U tom sudbonosnom, moram da napomenem – prvom ulasku u taj autobus, jer je sama linija uvedena mesec dana pre toga – video sam poziv i reklamu na kojoj je pisalo – „Da li želiš da budeš nova Naxi zvezda? ”. Pomislio sam – „A zašto ja ne bih mogao da budem radio voditelj? ” Poslao sam biografiju, prijavno pismo i započeo svoj put u ovom svetu.
- Imate li neku zanimljivu anegdotu sa posla koju biste podelili sa nama?
Kada sam vadio novi pasoš pre nekoliko godina, pričao sam o tome i u programu i kako ću posle posla ići da vidim kolike su gužve. U policijskoj stanici gde sam završavao taj posao, slušali su Naxi radio, tako da kada sam se pojavio na šalteru i predao ličnu kartu, znali su da dolazim, prepoznali su ime i nastalo je opšte oduševljenje. Nikada lakše nisam završio neki od tih administrativno-birokratskih poslova.
Jednom sam dobio na poklon teglu kiselih krastavaca. Nebrojeno slatkiša i torti. Nekoliko portreta i karikatura. Pomogao sam jednom momku da vrati izgubljenu ljubav. Trčao sam Beogradski maration – Trku zadovoljstva i u isto vreme zadihan izveštavao u programu o tome. Pitao sam jednu poznatu pevačicu da je izvedem na burek i pivo, što je prihvatila. Burek da – pivo ne.
Imao sam lapsusa. Najavljivao u programu „Prljavi Valjak i Parno Kazalište ”. Sve uvek kroz osmeh, jer ko radi taj i greši. Verujem da moji slušaoci to osećaju i razumeju. Zahvalan sam što razumevanja ima i glavna urednica.
Intervju obavila: Danica Žunjanin
Pa, Sveto bre… Diiivan si!
Drago mi je što se i lično poznajemo.
Hvala ti što me budiš svako jutro u 6 h!
Divan čovek divan glas, divna muzika – Naxi Radio! ❤🎶🥰