Zabelelo napolju, ljudi žure dok im se pahulje lepe po licu i kaputima. Volim ovaj sneg, praznici su lepši, čarobni, ali i tužni. Znaju praznici da nas rastuže, da se isplačemo, ali neka vas to ne brine. Pustite tugu iz sebe i ne nosite je u novu čarobnu 2020. godinu. Vidite i sami kada se okrenete šta je sve iza vas i sve ste to vi – jedno divno prošlo vreme, jedan trag i jedan život. Ne žalite ni za čim i samo napred, samo hrabro, čak i kada vas strah satire. Verujte mi, meni bar možete zato što znate da je svako ovo slovo preživljeno. Oprostite drugima i biće vama lakše. Svi se mi naljutimo, posvađamo, zameramo jedni drugima… a nismo svesni da imamo samo jedni druge.
Odlazimo kako je kome suđeno i zato opraštajte, pomozite i pomolite se. Pre par dana mi je bio težak dan, u crkvi sam upalila sveće za najmilije i njihovo zdravlje. Upalila sam sveće i za moje pokojne, ali sam upalila i za sreću mojih neprijatelja. Znam da će ih moja ljubav otopiti, da će postati dobri ljudi i voleti druge. Snagom svojih misli možete sve, zato radite na tome i imaćete sve što poželite. Pomoli se, čini lepe stvari i nije tvoje da brineš. Ti samo hodaj dalje i pusti, pusti ljude i situacije i gledaj čuda. Želim vam svaku sreću i da trajemo u svemu lepom. U moć broja 2020 ćete se uskoro uveriti, samo imajte veru i to je sve. U meni plamti sreća i njen plamen negujem. Da vas ove zime greje plamen duše moje, da ste mi zdravi i veseli.
Autor: Sanja Radojković Đurđević
