Najlakše je otići! Oduvek je i bilo… Kad naiđe neki problem, nezadovoljstvo, loša situacija – samo se okreneš i odeš umesto da nalaziš rešenje. Većina ljudi je upravo spremna da uradi baš to, da guraju pod tepih sve ono što im se čini teško, da odgovornost ostavljaju na drugima dok oni za sebe pronalaze neko mesto za beg.
Problem na poslu – daj otkaz, problem sa partnerom – okreni se i ostavi ga, problem na fakultetu – napusti ga, problem sa prijateljem – ne javljaj mu se više… I tako u nedogled: odlazi, napuštaj, zanemaruj, prekidaj kontakte… i na kraju šta?
U nekom trenutku u životu će nas ti problemi ili ponovo sačekati ili će nam doći na naplatu svako okretanje glave od odgovornosti za svoj život. Jer, za sopstveni život odgovorni smo isključivo mi sami i ukoliko ga ne uzmemo u svoje ruke nikada ništa neće postati bolje.
Zašto se malo ne ugledamo na one ljude koji se sa problemima suočavaju odmah, rešavaju ih kako najbolje umeju i ne ostavljaju ih za drugi dan ili odlažu neprestano dokle god mogu? Zašto bežimo od neprijatnih situacija i bojimo se da ne pogrešimo?
Sve je to deo života i nekada je čak i neophodno, šta više, nekada iz takvih situacija naučimo više nego iz onih u kojima smo bili uspešni.
Zato pokušajmo da ne odlazimo i ne okrećemo glave onda kada se treba suočiti sa svojim strahovima, kada treba razgovarati, zauzeti se za sebe, žrtvovati se. Jer, sve i da ne uspemo, znaćemo da smo makar pokušali.
Autor: Bojana Krkeljić
