Još jedna nedelja sa „voćnim danom“ je iza mene. Ponosna sam na sebe. Takođe, uvela sam i pravoslavni post petkom što zadovoljava i duhovni i zdravstveni aspekt.
Prošle nedelje sam ponovo išla u manastir Rukumijja, gde sam se „nahranila“ duhovno.
Izuzetno mi je prijala liturgija i čitanje grupne molitve za zdravlje. Sveštenik je govorio o značaju posta, koliko je važno da se ispoštuju sva četiri godišnja posta što zbog vere, što iz zdravstvenih razloga, mada mislim da je sve to povezano. Kada se se spoji – poštovanje zdrave ishrane – posta, psihičkog mira -liturgija, molitve, izbacivanje nezdravih navika kao što su alkohol, cigarete, lenčarenje, što se smatra za greh, dok uvođenje, recimo fizičkih aktivnosti, makar šetnje mogu poprilično doprineti zdravlju.
Tu spada i izbacivanje negativnih ljudi iz našeg života. Ne možemo nikog da promenimo, ljudi su takvi kakvi su, imaju svoje navike, svoje želje, svoja ubeđenja i ukoliko nam to ne odgovara kod neke osobe koja nam je bliska, najbolje je izaći iz takvog odnosa. Ja sam godinama sebe ubeđivala da je moja prava ljubav, moj bivši muž, a istina je da smo mi bili udaljeni svetlosnim godinama, nismo se uklapali ni u čemu, nismo imali zajednička interesovanja, imali smo sasvim suprotna uverenja. Bili smo kao nebo i zemlja.
Mislila sam da njegov pozitivan duh, njegova društvenost, njegova komunikativnost, da je to ono što mi prija, ali to je bio zamaskirani energetski vampirizam. Nismo bili na istim talasnim dužinama, on se sve vreme hranio mojom krvlju, usisavao moju pozitivnu energiju, činio da sam sve vreme tužna, neispunjena, nesrećna, jadna, skoro svakog dana su mi zbog njegovog ponašanja tekli nepresušni potoci suza. Znači da je taj odnos za mene bio poprilično nezdrav, da sam gomilala i trpala u sebe nezadovoljstvo koje ako ostaje u nama dovoljno dugo može dovesti do bolesti.
Ali tome je sada kraj. Sada učim da budem srećna sama sa sobom i odlično mi ide. Možda zvuči kao otrcana fraza, ali treba zavoleti sebe, udovoljavati sebi, jer niko drugi nas ne poznaje bolje od nas samih i niko drugi ne može nam pomoći bolje od nas samih.
Pokažimo da volimo sami sebe, time što ćemo od sad paziti šta jedemo, pijemo, time što treniramo, što se smejemo… Nemojte da budete kao ona većina koja viša obraća pažnju koje će gorivo sipati u svoj auto, nego koju će hranu unositi u sebe. Hajde da zavolimo sebe. Nije teško i prelepo je.
Autor: Sanela Dimitrijević
