Svako je u životu često imao dileme pri donošenju odluka. Nekada čak i one koje se čine jednostavnim umeju da nas bace u razmišljanje i naprave problem tamo gde ga nismo očekivali. Zapravo, sami sebi napravimo problem pridajući značaj stvarima kojima ne bi trebalo.
Naravno, svaka stvar koja je nama manje ili više bitna, zaslužuje jednaku pažnju. Koliko god se činilo sitno i nebitno, ako je nama krupno – bitno je. Međutim, komplikacije u najvećem broju slučajeva stvaramo čuvenim pitanjem „šta ako…“.
Konstantno sputavamo sebe razmišljajući o situacijama koje bi se mogle dogoditi i o onome što bi moglo krenuti po zlu. A da, za promenu, razmišljamo malo o tome kako bi bilo da sve ispadne baš kako treba? Da umesto „Šta ako pogrešim i ne uspem?“ bude „Šta ako sve ispadne kako treba i ako ostvarim svoju zamisao?“…
Kao da se bojimo da mislimo o sopstvenom uspehu, o lepim stvarima i o ostvarenju svojih želja… Postalo je sramotno i samoživo verovati u sebe i truditi se da uspeš u onome što želiš. Pa, možda bismo mogli to i da promenimo?
Svaki sledeći put kada pomislite „šta ako ne uspem“; „šta ako sve pođe po zlu“; „šta ako ne prođem na razgovoru za posao/ispitu/takmičenju“; „šta ako me odbije momak/devojka“ itd – pomislite šta sve gubite ako i ne pokušate! Ako i ne uspete u nečemu iz prvog pokušaja, ne znači da nećete iz nekog narednog, poenta je u tome da se ne odustaje od onoga što se silno želi, jer najznačanije stvari se i ne dobijaju na jednostavan način.
Dakle, naš najveći problem jeste u tome što sputavamo sami sebe i što nas strah od neuspeha sprečava u tome da uspemo. Treba jedino da shvatimo da taj strah nikada ne treba da nadvlada želju za uspehom i da je naš cilj jedino o čemu treba da razmišljamo i ka čemu treba da idemo.
Autor: Bojana Krkeljić
