Kada su deca mala, njima je sve novo i zanimljivo. Pred njima su beskrajna polja neistraženog, pa sve aktuelnosti prihvataju sa neverovatnom lakoćom i velikim očima. Upijaju radoznali, u skladu su sa okolinom, pozitivistički gledaju na svet i nepogrešivo prate trendove i modu. Pa čak i kad su u pitanju razne gluposti, hoće da imaju i nose sve što je popularno i da jednostavno budu u toku.
Kako ljudi stare i sazrevaju, pune se iskustvom i razvijaju kritički odnos prema stvarnosti i neki sopstveni sistem vrednosti i ukus, pa ih znatno teže oblikuju neka spoljašnja dešavanja, neki aktuelni, a tako prolazni noviteti, poput električnih trotineta ili letnjih hitova kao što su „Despacito“ i „Gangam style“. Pa tako možda ispadnu džangrizavi kontraši spram takvih viralnih manija koje munjevito zalude planetu, ali oni žive u nekom svom paralelnom univerzumu, koji im godi i ne tangira ih previše što se te masovne pomame odvijaju mimo njih.
Ipak, nekad čovek zaglibi, pa shvati da ona stvarčica što se vrti po prstima (spiner) može da ga učini savremenim, ili da, paradoksalno, face app (kako ćeš izgledati u starosti) može da ga podmladi i nasmeje. Te bezazlene sitnice imaju lekovito dejstvo i mogu da te opuste i učine da osetiš da si sada i ovde. Građanin sveta početkom 21. veka. Tada nećeš hejtovati muške popovske brade, niti ženske papuče sa krznom ili Uggs čizme. Sve je to za ljude, što se kaže. Kad to skontaš bude ti lakše. Ili što bi rekao Gibonni:
„Već je vrime da se pomirim sa svitom,
tiho, ko da zaronim na dah.
U svemu još mogu naći nešto lipo
i reći živote, dobar ti dan.“
Autor: Aleksa Ćelap
