Da, svi mi volimo kada smo prihvaćeni, kada nas podržavaju, slažu se sa našim mišljenjem i veruju u nas. Prija nam kada lepo govore o nama i kada smo nekome inspiracija. Međutim, postoji i druga krajnost, kada sve to ode u egocentričnost. Tada je to nešto drugo.
Zbog čega to ljudi rade? Zašto neki veruju da postoji isključivo jedna istina i to baš njihova? Zbog čega imaju potrebu sve neistomišljenike iskritikovati i poniziti i to, po nihovom mišljenju, iz najbolje namere? Zato što takve osobe gledaju svet isključivo iz svog ugla koji je apsolutistički.
Veoma je važno poštovati sve ljude na ovoj planeti. Svako od nas je jedinka vredna sama po sebi i svet bez svake od nas ne bi bio to što jeste. Ne bi bio potpun. Veliki broj ljudi se sve više okreće duhovnosti, želi biti produhovljen, pomoći drugima da i oni krenu tim putem. I to je sjajno. No moramo biti svesni da ma koliko želeli nekome pomoći, ne smemo prekoračiti određenu granicu. Moramo poštovati svačije izbore, uverenja, mišljenja. I što je najvažnije ne davati savet ako nismo pitani za njega. Ne kritikovati i nametati svoju istinu kao jedinu.
Osoba koja je na duhovnom putu svesna je sebe, svojih mogućnosti i svojih kočnica. Takva osoba zna šta ne zna i nikada ne misli da ima svo znanje ovog sveta. Ne postoji niko na ovoj planeti ko baš sve zna.
Pa da se vratimo na pitanje zašto neko s duhovnog puta iz najbolje namere i neznanja skrene u slepu ulicu zvanu egocentričnost? Zbog nesigurnosti u sebe i osećaja manje vrednosti. Osoba koja je svesna sebe nema potrebu nikoga kritikovati niti dokazivati svoju istinu. Ona jednostavno zna svoju istinu koju živi i isto tako pušta druge da žive svoju. Uvek je tu da ponudi savet ako je neko pita. Nasuprot tome, osobe nesigurne u sebe imaju potrebu da se dokažu i pokažu u drugom svetlu, da se njihova reč čuje kao važna i jedina merodavna. One za javnost sve najbolje znaju i pokrivaju široku paletu znanja. Moraju omalovažavati druge da bi podigli svoju vrednost. Te osobe su često tužne i usamljene, pune boli trauma ali to ne pokazuju javno. Vrlo često manipulišu da bi dobili šta žele jer smatraju da su centar sveta. I jesu, ali svog sveta.
Ovaj svet je prelepo mesto za sve nas. Mesto gde svi mi imamo svoje mesto i svoju svrhu. Veoma smo važna karika u lancu života. Ako vam dođe da nekoga ogovarate ili javno isprozivate upitajte se šta je to u vama što vas tera na to i pošaljite toj osobi ljubav. Ljubav pokreće svet. Zato dajmo svoj doprinos da ovaj svet procveta, da budemo podrška jedni drugima, oaza mira i radosti. Budimo dar čovečanstvu tako što ćemo svojim primerom pokazati da smo svi tu gde treba da budemo, imamo znanja baš ona koja su nama i svetu potrebna i moć da pružimo jedni drugima ruke i na taj način se povežemo u ljubavi i miru.
Budimo svetlost! Budimo mir! Budimo ljubav!
Autor: Tijana Mihajlović
