Ne možeš konstantno da budeš „visoko na vibraciji“, ne možeš! Šta god govorili motivacioni govornici, knjige , videa meni bar, prosto nije izvodljivo. Valjda je tako i normalno, jer svi smo mi ljudi koji imamo različita osećanja koja se manifestuju s vremena na vreme.
Možda trud i silenje da nešto postignemo ne vodi ka onome što priželjkujemo, možda ipak treba da naučimo da pustimo. Ponekad pomislim da to znam, da mogu, a ipak sebe uhvatim kako se grčevito držim za neku ideju, za nešto što „mora“ da se desi onako kako sam ja zacrtala.
Mora li? Ma, ne mora ništa.
Moguće je da se stvari događaju sa nekim razlogom i događaje i činjenice koje ne možemo da promenimo, ne bi ni trebalo da nas uznemiravaju. Jednostavno, treba pustiti da Univerzum odradi svoje. Ali, mi ne možemo, ne da nam se, nismo tako mislili, hteli, planirali, želeli… Verovatno je tako , jer tako treba da bude. I zato treba naučiti na prvom mestu da prihvatimo šta god da nas snađe, zatim da verujemo da se sve to dešava za naše više dobro (iako nam sada to tako ne deluje) i na kraju da pustimo kako bi Bog mogao da posloži kockice.
Ima u Bibliji jedna rečenica koja glasi: „Vreme kad se sašiva i vreme kad se dere…“
Izgleda da je sada „vreme kad se dere“. Telo mi je „poderano“, organizam mi je „poderan“, Duša mi je ranjena, misli mi lutaju, a srce hoće da iskoči, doslovno.
Možda bih samo trebala prestati da silim, da prihvatim, da verujem i otpustim, a onda će neprimetno doći „vreme kad se sašiva“.
Autor: Katrina Gold
Savršeno rečeno
Hvala Vam na divnim rečima.