Zamislite da živite u kaljuzi od olova, a klizate kao po ledu. Kročite lako, kao da blato ne usisava jedine cipele. Opkolila vas panorama belog grada, a duša poput pera leluja na povetarcu, koji zaudara na slatko zlo. U spoljnjem nemiru gradite unutrašnji spokoj, kojim sijate dokle dobacite. A bacate daleko, jer ste svetionik. Zamislite da ste trgovac koji pozna ljubav kao jedinu robu. Slatkorečivo je kamčite i valjate za budzašto. Na platnu je guštate, u mislima dišete. I nikad vam ne manjka. Uvek ste u suficitu, jer su zalihe nepresušne. Zamislite da su vam ljudi religija i da ste prefrigan udvarač koji za iskren osmeh obrgli dragog neznanca metaforom, vicom ili ga počasti bevandom. Zamislite još da se čitavog života školujete za titulu pripadnika, pa naposletku pripadnost pripadne vama, jer ste se pošteno borili, najbolje što znate.
Zamislite da vaša prosta božanstva neprekidno kitite nevidljivim perjem, pa kad ga košava oduva, osetite onu mučnu prazninu. Usmrte vas mecima, pa divanite sa bistama i precima. Tada se okrećete večnim zidinama i plavetnim lepoticama. I kunjate ušuškani u sopstveni mir. Bitka se nastavlja, al’ nema kraja, jer vi ste pobednik.
Autor: Aleksa Ćelap
