Sedim za laptopom, uveliko je mrak… ovako počinje svaka druga kolumna, pa će tako početi i moja, jer stvarno je mrak i stvaro sedim za laptopm.
Ne uklapam se jedino u onaj kliše sa kafom i psom ili mačkom. Kafu nemam trenutno pored sebe, jer je kao što rekoh kasno i nije mi baš vreme za kafu, a i psa ili mačku nemam jer mi ne trebaju, iskreno.
Ova kolumna će kao i svaka sledeća biti pisana kritički samokritički, oštro…. a u zavisnosti od teme i nežno, vrcavo, senzualno…. Ovo samo ja mogu da spojim.
Elem, dok lupkam po tastaturi (obožavam taj zvuk!) osećam se ni manje ni više nego kao Keri Bredšo. Majke mi. Tako ja sada vidim sebe. Doduše moj gospodin Zverka je mnogoooo drugačiji od njenog, ali šta da se radi. Svako raspolaže sa onim što ima.
Da pređemo mi na stvar. Da se onako malo bolje upoznamo, pre nego što počnemo da se „čitamo“. Izbećićemo godine rođenja i te trivijalne stvari, jer kome su godine još bitne? Mislim, budimo iskreni, da imam 20 godina sigurno mi ne bi bio problem da to i kažem, ali ovako… khm…
Dalje, ja sam mama, student, supruga… kad malo bolje razmislim lista bi bila duga kada bih sve nabrajala. Ovo su najbitnije stavke, a ostale ćete svakako saznati kroz ostale kolumne koje nas čekaju. Ja već sebe zamišljam kao neku veliku i bitnu ličnost u svetu novinarstva i pisanja uopšte. A želja mi je da imam milion rokovnika i planera (naravno punih, ispisanih) i da stalo gledam kada mogu da odem recimo sa nekim na ručak… pa onda onako po pola sata pokušavam da ispomeram sve, ali na kraju ne uspem pa se kao dogovorimo za sledeći petak (a danas je recimo ponedeljak), jer sam tobože puna obaveza i jako sam tražena.
Ja to stvarno želim, ne šalim se. Ne bojim se i ne stidim se da na glas kažem da želim da postanem „neko i nešto“! I znam da ću u tome i uspeti.
Ja sam veoma tvrdoglava, perfekcionista do bola. Ne volim nepravdu, sažaljenje mi se gadi, a podsmeh mrzim. Ne volim isfolirane ljude koji su umislili da su „velike zvezde“ (o ovome će uskoro biti kolumna). Ne volim kada me neko providno laže.
Volim pojedine ljude koji oplemenjuju moj život, volim kafu koju pijem sa NJIM. Volim dobre stare filmove. A najviše na svetu volim svoju ćerkicu.
To je sve što je za sada potrebno da znate o meni. U mojim tekstovima sigurno nećete naići na utapanje u masu (ja sam kontraš), nećete naići na povlađivanja… ovo će biti koluma BEZ DLAKE NA JEZIKU o svakoj mogućoj temi, ali iz ugla jedne žene.
Sada kada smo se ovako lepo upoznali nadam se da ćemo se i lepo družiti. Sledeća kolumna će biti ono što sam ja zamislila da bude i jedno je sigurno neće vas ostaviti ravnodušnima.
A sada idem još malo da izigravam meni omiljenu, Keri Bredšo, pa da pošaljem urednici ovaj prvenac da ga aminuje.
Autor kolumne: Lidija Gajić
bravo, sa nestrpljenjem ocekujemo tvoje sledece tekstove.
Hvala, kolumne su svake nedelje.