Razmišljajući o ljudima, počela sam da ih delim na one koji svoj život prespavaju, one koji zaista žive ispunjen život i one koji žive kao da ih neko juri.
Postoje ljudi koji kroz život tumaraju kao da su tu jer moraju i čekaju da njihov peščeni sat iscuri i vrate se svom izvoru. Urade tek onoliko koliko moraju i ne daju od sebe više od onog što se podrazumeva. Većina stvari im je dosadna i nemaju baš mnogo ideja niti inspiracije. Međutim postoje i oni koji zaista žive punim plućima i znaju da balansiraju između odmora i rada. Puni su ideja, kreativni, nasmejani i jedva čekaju da ih realizuju. No isto tako znaju kada da spuste loptu, nađu vreme za sebe, odmor i opuštanje. Ne rade po svaku cenu i znaju po potrebi reći „NE“ bez griže savesti. Na kraju, tu su i radoholičari koji bi sve hteli sad i odmah. Ili ako može već juče. Rad je njihova suština, žele svima da ugode i ne poznaju reč „NE“. Ako im i izleti ubija ih griža savesti. E ova treća grupa mi pade na pamet sad kad me uhvatila neka prehlada. A evo i zašto.
Većina ovih koji pripadaju grupi radoholičara radi dok ne padne na nos. Ne shvata koliko je važno naći vreme i za opuštanje. Samo kada se opuštamo dobijamo kreativne ideje koje kasnije možemo sprovesti u delo. Dok radimo, kreativnost spava, Zato je važan balans. Radoholičari se osećaju dobro samo dok rade, dok se kreću. Pa čak i ako kukaju, oni ipak obožavaju kada su zauzeti i kada prosto padaju na nos. Organizam se troši i daje suptilne znakove da je telu potreban odmor. Kao što se sada meni desila prehlada. Međutim, mnogi takav znak ne vide i prevale sve to opet na nogama. Onda se javi još neki mali znak. Možda glavobolja ili bol u stomaku. E kada ostanu nemi i na taj znak onda ih ona viša sila opomene na malo značajniji način pa recimo slome nogu. Sve kad tad dođe na naplatu.
Zašto vam ovo pišem. Zato što želim da počnete misliti na sebe, kako na svoje emotivno tako i na svoje fizičko telo. Pomislite samo koliko funkcija ono vrši za vas. Zamislite svaki svoj organ koliku važnost ima za vaš život. A tek vaš krvotok, ćelije…Oni rade bez prestanka a i njima je potreban odmor. Zato počnite pratiti vaše telo i vaš organizam. Kada vam da suptilne simptome, zahvalite mu i prikočite. Dozvolite sebi regeneraciju. Dozvolite telu da se odmori i povrati životnu energiju. Meni u tome pomaže Reiki. Ako imate nekoga ko se bavi Reikijem zatražite mu tretman. Osvežite svoj organizam. Ako nemate, tu je meko ćebe, ukusan i topao čaj, fenomenalna knjiga ili omiljeni film. Ugodite sebi i odmorite se. Napunite baterije. Telo će vam biti neizmerno zahvalno.
Zato sam se ja zahvalila svojoj prehladi, umirila se i kreativnost se javila. Dobila sam ideju za pisanje. Pa sada uživam pod ćebetom, pijuckam čaj i pišem ovaj tekst jer je pisanje moja strast. A strast isceljuje! Već mi je bolje!
Autor: Tijana Mihajlović
