Priče iz autobusa – Blagi kontakt. Istrčavam iz zgrade i brzim koracima grabim ka autobuskom stajalištu. Mislima proveravam sadržaj svoje torbe. Stižem u poslednji minut, ulazim u bus i gle čuda… ima mesta. Sedam i uživam. Ulaze ista lica, poneka nova i tihi žamor se širi autobusom. Pakuju se stanice, te se pravi sve veća gužva. Žena koja je sedela pored mog sedišta ustaje i nesmotreno torbom zakačinje muškarca koji je sedeo blizu nas.
,,Izvinite,molim Vas“,rekla je i dodala: ,,Jesam li vas jako udarila?“
Priče iz autobusa – Blagi kontakt
Oči muškarca se šire, posmatram ga i vidim u njima sreću. Osećam je i ja zbog tog ,,izvinite“, zbog te empatije, kulture, svega… Rekao je: ,,Ma gospođo,taman posla, to je bio samo blagi kontakt, ne brinite!“ Žena je izašla, a bus je nastavio. Osmeh mu je ostao na usnama, zbog njega sam i ja bila srećna. Morala sam ovo da podelim sa vama. Blagi kontakt,kako predivno rečeno, kakvo poštovanje, kakva rečitost, kultura i zahvalnost.
Priče iz autobusa – Blagi kontakt
Jedna reč piše knjigu, jedno delo oslikava nečiji život, jedan ,,blagi kontakt“ dira možda nečiju dušu. Da je meni takvog kontakta u životu da me neko dušom dotakne, kao i ja njega, da mi kroz oči dušu vidi, a ne telo. Nema veze, znam da će biti, jer univerzum funkcioniše po principu *jako poželi i pusti, tada ti sve dođe.
Priče iz autobusa – Blagi kontakt
Voleti dušom je beskraj i ne mora da neko bude fizički tu uz vas, ma to je viša istanca, dodir je samo potvrda postojanja fizičkog tela, te zato prija. Dodir je razmena energije, pa zato pazite koga dodirujete i zašto dodirujete. Biram samo čiste duše, mentalnu higijenu, kulturu i poštovanje. Na ostalo se naravno osmehnem, neću da mračim, dugo sam sebe gradila da bi me kukavice, lezilebovići i ostala ekipa doticali.
Kada nekoga svojom energijom dotaknete, blago i njemu i vama. Birajte ljude po svom senzibilitetu, po vašoj intuiciji, po onome šta su, a ne ko su i te dve stvari nemojte pomešati nikada. Slažem se da bi makar malo valjalo da oku prija nečija pojava, samo neka to bude poslednje što će vas zaintrigirati.
Da razjasnimo glupavo uvreženo mišljenje da su muškarci vizuelne ličnosti. Manite me tih gluposti. Svi imamo oči, takve izmišljotine potiču od dokoličara, varalica, onih kojima je plafon nebo. Samo ono što duši prija i sve ostalo se samo posloži. Vežbajte kontakt iznutra, emocijom, pa onda osmehom i na kraju dodirom. Hvala nebesima što na taj autobus nisam zakasnila. Samo saznanje da su ljudi slični meni tu negde okolo i da se prepoznajemo, čini me srećnom!
Autor: Sanja Radojković Đurđević
