Ko smo mi kad nam duša izbledi? – o romanu „Izbledele duše”. Smrt je neizbežna. A šta je sa onim što posle nje dolazi? Ponekad spustim knjigu, ali ona mene ne pusti. Tako je bilo sa „Izbledelim dušama”. Dva sveta, jedan s ove, jedan s one strane. Dva junaka, otac Branko i Radovan. Malo selo, čudna vremena i priča o kojoj se razmišlja.
Ko smo mi kad nam duša izbledi? – o romanu „Izbledele duše”
Jednog dana Radovan će se probuditi na seoskom groblju. To i nije toliko čudno, sve dok ne shvati da sa groblja ne može da izađe i da se u stvari nalazi u svetu koji nije njegov, u svetu duša. U ovom svetu grobljem upravlja Vidoje, prvi upokojeni, i njegovih pravila svi moraju da se pridržavaju.
Pored istog groblja, ali ne u istom svetu, prolazi sveštenik Branko. Svestan je da tu nešto nije kako treba i kreće da istražuje, hodajući po tankoj liniji između vere, mitova, legendi i natprirodnog.
„Nekim ljudima duša izbledi i pohaba se mnogo pre nego što iskorače s ovog sveta. Mnogi toga za života ne budu svesni.”
Ko smo mi kad nam duša izbledi? – o romanu „Izbledele duše”
Šta sve utiče na naše duše i čuvamo li ih dovoljno ili smo već odavno počeli da živimo u vremenu kada je duša izgubila svoju vrednost i počela da bledi? Mladen je uspeo da kroz dva glavna lika sumira brojne dileme koju većina nas ima. Kako izgleda život posle smrti? Ima li uopšte išta sa te „druge strane”? Ko će misliti o nama kada nas više ne bude? Ovaj niz mogla bih da nastavim unedogled.
Ovo je jedna sasvim jednostavna priča koja je u meni izazvala hiljadu različitih razmišljanja i pitanja. Knjiga je napisana autentičnim jezikom.
Autor me je uspešno vratio nekoliko vekova kroz istoriju i naveo da se zapitam o stvarima o kojima ponekad radije ćutim. Ima ovde fantastike, drame, horora i istorije. Svi ovi elementi se tako lepo preklapaju i nadovezuju da čitalac može samo da se prepusti poetičnosti Mladenovih reči i zamišljanju krajolika i situacija o kojima čita.
Ko smo mi kad nam duša izbledi? – o romanu „Izbledele duše”
Jako retko govorim da neku knjigu svako treba da pročita, ali za ovaj naslov to definitivno moram da kažem. Ovo je knjiga koja treba da se čita i o kojoj treba da se priča, jer čak i da reči izblede, poruka koju ona nosi ostaje u svakom od nas koji smo je pročitali.
Autor: Milica Barać
