U ovom vremenu od nas se zahteva da budemo svestrani, da završavamo obaveze, da vodimo računa o više oblasti života istovremeno. Nekada ne možemo izdvojiti šta je prioritetnije od prethodnog, pa ,,žongliramo” između obaveza, vremena i onih do kojih nam je stalo. Uvek napomenem da roditelji rade najbolje što mogu. Ovo je podsetnik njima, šta bi bilo da ne bi bilo? Svedoci smo napretka u tehnološkom i obrazovnom smislu. Svakodnevno, nove informacije preplavljuju internet, literaturu, novine. Nove igračke zamenjuju stare, sa novim opisima i dodacima. Uz sve to, brz način života i odsustvo roditelja, nameće trend i stavlja u ruke deci gotova rešenja.
Ukoliko želite da očuvate kreativnost deteta nemojte gomilati previše igračaka. Kao dete sam se igrala na selu kamenčićima. Od njih sam pravila figurice, stepenice, lutkice. Razočarala sam se kada sam dobila prave igračke. Bile su tako predvidljive. Oslobodite potencijale deteta ponudivši mu polugotove i nedovršene materijale, materijale iz prirode, materijale od kojih može nešto da se napravi kada potraži novu igračku. Ne usvojivši staru, dete prelazi na novu, ne analizira njene mogućnosti, da bi je vrlo brzo odbacilo što predstvlja siguran način da ubija svoju kreativnost.
Sa druge stane, deca se često požale kako im je dosadno. Dosada kod dece izaziva frustracije gde bi ona uz manju pomoć roditelja ili sama trebalo da osmisle kako da je prevaziđu. Zadovoljavanje i ubijanje dečje dosade ubija maštu. Zadovoljavanje svih potreba vodi frustraciji druge vrste. Dete više nije sposobno da se samo snalazi, potraživanje prelazi u hirove, koji su, ako se ne ispune, praćeni besom, agresijom, i sl.
Sve češće, kada roditelji ne znaju šta će sa detetom, daju mu mobilni telefon u ruke ili uključe televizor. Slična situacija se dešava kada roditelji žele da imaju vremena za sebe. Uređaji sa višedimenzionalnom medijskom podrškom stvaraju jake draži na moždane vijuge mališana. Jake drži izazivaju jake stimuluse koji prijaju detetu. Putem tih uređaja dešava se brza smena zvuka, slike i pokreta, što detetu stvara zavisnost da svaka sledeća draž mora da ga stimuliše istom merom. Nažalost kada se tome pripiše i zračenje, nije za čuditi što deca olako odbace druženje, igračke ili čitanje knjige.
Čitajte deci koliko god to možete. Pogledajte s vremena na vreme neki film. Navodite dete da što više priča i opisuje događaje. Organizujte u kući mini predstave, napravite zajedno igračku ili uključite dete da što više prstima stvara. Zaposlite im ruke, stvarajte problemske situacije koje će sami rešavati. Mogućnosti su različite, na Vama je izbor.
Autor: Bojana Aleksić, pedagog
