A veruješ li i ti u svoju zvezdicu? Sećam se kako je moj omiljeni zubar iz detinjstva „pravio“ zvezdice na zubima.
Mislite da je nemoguće? Recite to malenoj devojčici, koja je, videvši zvezdicu na mom zubu, pristala da i sama sedne na stolicu.
A veruješ li i ti u svoju zvezdicu?
Kada bi nam samo neko rekao da nas naposletku čeka naša zvezdica, možda bismo lakše podnosili neke životne neprijatnosti.
Jer ni devojčici nije bilo lako tada, ali je ona znala da će joj zubić dobiti crni, svetlucavi „ukras“.
A veruješ li i ti u zvezdicu?
Možda je vreme da poverujemo da i za nas odrasle postoje neke zvezdice. Neke bolje okolnosti, bolje okruženje, bolji ljudi, bolji poslovi…
Šta nas košta da pokušamo? Možda nam to ne dođe uvek i ne dođe odmah, ali mora da nas te naše zvezde negde čekaju.
A veruješ li i ti u svoju zvezdicu?
– Tetana vidi nebo!
– Kako je lepo, vidiš koliko zvezdica ima?
– Daa, puno zvezdica!
Sa decom je to lako, oni su puni nade. Dok mi matori, pitanje je da li hoćemo da poverujemo. A možemo svi, to je sigurno.
I, šta kažeš, veruješ li i ti u svoju zvezdicu?
Autor: Ana Milovanović