Slika Dorijana Greja – klasik kojem se rado vraćam. Verujem da je većina vas čula za knjigu „Slika Dorijana Greja”, a da je dobar deo i pročitao. Ovo je jedan od onih klasika koji će uvek biti aktuelni.
Slikar Bazil pronaći će u Dorijanu Greju svoju inspiraciju. Naslikaće njegov portret verujući da je to njegovo remek-delo. Dok bude stvarao svoju sliku Bazil će načiniti grešku i upoznaće Dorijana sa lordom Henrijem Votsonom. Portret je toliko prelep da će se i sam Dorijan zaljubiti u njega. Gledajući svoje mlado, neiskvareno i lepo lice poželeće da zauvek ostane takav. Želja će mu se i ostvariti.
Slika Dorijana Greja – klasik kojem se rado vraćam
Kako godine prolaze, portret stari, dok Dorijan ostaje mlad i lep. Dorijan će se udaljiti od Bazila, a postaće blizak sa Henrijem, koji će loše uticati na njegovo ponašanje i odluke. Portret ne prikazuje samo Dorijanove godine, već i njegove grehe, poroke i neumerenosti, kojih će vremenom biti sve više. Mladić će sliku sakriti od sveta, ali će ona nastaviti da ga neodoljivo privlači. On joj se vraća iznova, iako je svaki put zatiče u sve gorem stanju.
Motiv lepote je često prisutan u književnosti. Ipak, rekla bih da ga Oskar Vajld predstavlja na veoma jedinstven način. Dorijan će lako zameniti svoju unutrašnju lepotu i dobrotu spoljašnjim izgledom. Postavlja se pitanje šta je ovo što sami više vrednujemo. Lep izgled ili unutrašnju lepotu? Da li je društvu prihvatljivije da naš junak bude star, izboran i neugledan, ali i dalje dobrog srca ili će se lakše nositi sa razvratnim, oholim i podlim lepotanom?
Slika Dorijana Greja – klasik kojem se rado vraćam
Pitanje večne mladosti i žrtve koju je zarad nje potrebno podneti provlači se na svakoj stranici ovog romana. Ako se vodimo Vajldovim junakom, mladost i lepota su iznad svega. Iznad prijateljstva, ljubavi, dobrote i iskrenosti. Ono što je specifično kod Greja jeste izostanak kajanja. Iako je u nekim situacijama svestan da je to što radi loše i da bi trebalo da se pokaje i promeni, on to ne radi. Možda će malo prilagoditi svoje ponašanje ukoliko je neko pored njega, ali samo zato što je svestan da je to društveno poželjno, ne zbog onoga što zaista oseća.
Da li toliko željena lepota i mladost Dorijanu donose mir i blagostanje? Naravno da ne. Pretpostavljam da je Vajld ovde želeo da ukaža na onu čuvenu „Pazi šta želiš možda ti se i ostvari.” U svojim očima naš junak ima sve, ali ipak mu ni to nije dosta. Uvek je potrebno okriviti nekog drugog za to kakav je postao i tražiti nešto više.
Kada je Slika Dorijana Greja prvi put objavljena, kritičari su je ocenili negativno. Knjiga je tada objavljena kao pripovetka iz 13 delova. Javnosti je delovalo kao da Vajld želi da promoviše nemoralno ponašanje i razvrat, što je loše dočekano sa svih strana. Kasnije je pisac delimično prilagodio verziju i objavio je kao knjigu kakvu i danas čitamo.
Slika Dorijana Greja – klasik kojem se rado vraćam
Dorijan je svakako glavni junak ovog dela, ali dodatnu težinu njegovom liku daju i Bazil i Henri. Dva potpuno različita lika koja su svaki na svoj način uticali na to kakav će naš junak postati. Vidimo kako Bazil kroz kompletan roman zadržava svoje mišljenje o Greju, kako ga brani čak i onda kada to ni najmanje ne zaslužuje. S druge strane, Henri manipuliše Dorijanom onda kada mu to odgovara. On postaje onaj „prijatelj” koji podržava i podstiče sve što je nemoralno, površno i njemu zanimljivo.
Ovo je svakako jedna od knjiga kojoj se vredi vraćati kroz život. Sigurna sam da će je svako od nas drugačije doživeti kada je čita kao tinejdžer, kao odrasla osoba i kada ostarimo. Iz ovog romana možemo izvući dosta pouka, samo ako umemo da ga čitamo na pravi način. Ovo je delo koje ima širinu i koje nam sa svakim čitanjem otkriva nove slojeve. Ja mu se baš zato rado vraćam.
Autor: Milica Barać
