Helena Plahćinski: „Ja danas živim svoje dečje snove”. Helena Plahćinski je mlada autorka koja je prošle godine objavila svoju prvu zbirku „Avaz”.  Porazgovarali smo sa njom o njenom prvencu, ali i o tome kako se uopšte zaljubila u pisanje. Otkrila nam je odakle crpi inspiraciju i kako bira o kojim temama će pisati. Podelila je sa nama i planove za naredni period, kao i to o čemu se tačno radi u njenoj knjizi.

Kod nekih autora se želja za pisanjem razvije veoma rano, dok se kod drugih ovaj talenat ispoljava tek kasnije. Kada je nastala tvoja ljubav prema pisanoj reči?

Prvu pesmu napisala sam sa sedam godina, pod svećom uz malu pomoć mojih roditelja. Sa tim nestankom struje na par sati, rodio se pisac u meni. Stoga mogu slobodno da kažem da sam još od malih nogu bila zaljubljenik u pisanu reč. Zahvalna sam svojim roditeljima koji su od tog dana pa sve do danas negovali tog malog pisca u meni. Međutim, tek u tinejdžerskim godinama svoj hobi shvatam malo ozbiljnije. Pisala sam sebi za dušu i to sam vešto skrivala od tuđih pogleda.

Helena Plahćinski: „Ja danas živim svoje dečje snove”

Veći deo moje zbirke napisan je u tom periodu i ostao je netaknut. To je jedan od razloga zašto se stil pisanja drastično menja na polovini zbirke. Te čiste tinejdžerske emocije budile su strah u meni, i godinama nakon što su napisane, od toga ko će šta reći ili ko će šta misliti. I baš te godine straha bile su presudan momenat u ostvarenju mojih snovima. Objavila sam je sa razmišljanjem kako je niko i neće čitati, jer sam je baš tako i pisala. Onda su mi se sa rečima hvale javljali ljudi koji su je zapravo čitali i sad shvatam koliko zapravo nisam imala čega da se bojim. Bilo to u dobrom ili lošem kontekstu, ljudi će uvek pričati. Svakako, ja danas živim svoje dečje snove.

Svaki autor inspiraciju za pisanje crpi iz različitih izvora. Odakle potiče tvoja ispiracija?

Inspiracija uvek čuči u nekom ćošku mog uma. Povremeno mi naprosto sama dođe pred ruke kao nanesena talasima, pa je prospem na papir, a ima i momenata kada se vešto skriva u tim istim ćoškovima. Da budem iskrena, ti talasi uglavnom dolaze iz burnih ljubavnih voda.

Verujem da svako ko piše ima mnogo ideja i tema o kojima želi da piše. Kako biraš koju priču ćeš ispričati?

Ne biram priču koju ću ispričati, uglavnom one biraju mene. Moj život je zapravo jedna zb(i)rka, i svaki događaj pretvorim u pesmu. Slušam svoje srce i pretežno ono donese odluku o tome da li priča treba biti preneta na papir.

Većina pisaca su uglavnom i strastveni čitaoci. Šta ti voliš da čitaš? Koje knjige bi preporučila našim čitaocima?

Čitam sve što mi padne pod ruku. Svakoj knjizi pružim šansu, nekad i dve. Knjige koje su ostavile neizbrisiv trag na mene kao knjigoljupca i koje uvek rado preporučujem jesu knjige Haleda Hoseinija. Njegova dela se moraju bar jednom u životu pročitati. Njegova druga knjiga „Hiljadu čudesnih sunaca” uvukla mi se pod kožu tako duboko da sam se emotivno oporavljala od svake reči dobrih mesec dana.

Svaka knjiga je priča za sebe, pa tako ni tvoja nije izuzetak. Kako bi ukratko predstavila svoju zbirku onima koji je do sada nisu pročitali.

„Avaz” je zbirka posvećena ljubavima, odnosno krhotinama koje nam ljubav može ostaviti u nasleđe. Mešavina proze i poezije. Ona je prožeta bolom i mojim tišinama koje sam predugo ćutala.  Kada sam napisala knjigu, odlučila sam da progovorim o svemu što je izazivalo moju srčanu aritmiju. Tako je i zbirka dobila naziv „Avaz” što znači glas.  Glas koji će se daleko čuti, jer dobar glas daleko i brzo putuje. No, ne odiše kompletnom tragedijom. Dok je budete čitali, nabacane reči prirediće vam emotivni rolerkoster. Zbirka je satkana mojom ogoljenom dušom, smeštenom među stranicama mekog poveza.

Rekla si nam kako bi zbirku predstavila potencijalnim čitaocima. Nadovezala bih se na to. Šta bi volela da svako ko pročita „Avaz” ponese sa sobom kao najvažniju poruku?

Ova zbirka je lično meni bila priručnik za prvu pomoć. Naučiće vas kako da se borite sa slomljenim srcem i kako da ne osakatite onog ko će vam kasnije lečiti rane. Naučiće vas da budete borac, da i kada život na vas baca kamenje od istih sagradite most u bolje sutra. Da i kada želite prestati disati, udahnete duboko. Da pustite ljude koji vas nisu vredni pre nego vam prokrvare ruke od zatezanja. Da verujete u oproštaj, prvenstveno sebi.

Hvala ti za sve što si podelila sa našim čitaocima. Za kraj, pitaću te još samo kakvi su tvoji planovi za naredni period.

Sva moja pažnja trenutno je preusmerena na ostvarenje punog potencijala mog prvenca. To mi je primarni cilj. Budući da još uvek nije dostigao svoj procvat, naredni period biće posvećen krčenju puta ka većem broju publike na mom Instagram profilu @obliviozna, gde u kratkim citatima predstavljam samo delić onoga što „Avaz” zapravo jeste. Pored toga, druga zbirka se uveliko piše i samo je pitanje kada će ugledati svetlost dana.

Heleninu zbirku „Avaz” možete poručiti putem Instagram profila @obliviozna.

Intervju obavila: Milica Barać