Neka nam svaki dan bude 3. decembar. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se 3. decembra. Od 1992. godine Ujedinjene nacije su uvele obeležavanje ovog dana. Koji za cilj ima promovisanje invaliditeta i pomoć osobama sa invaliditetom. U svakoj državi se drugačije obeležava i ima drugačije dejstvo, negde se i te kako uvažava, a negde ’pak prođe bez da iko za njega zna.
Bilo bi lepo kada bi svaki dan bio 3. decembar za osobe sa invaliditetom, jer bi to njima značilo. Značilo bi im kada bismo ih shvatili i pomogli im. Značilo bi im da ne budu odbačeni, da budu prihvaćeni u društvu i da budu deo svakodnevnih aktivnosti bez straha i stida da to traže.
Neka nam svaki dan bude 3. decembar
Mnoge osobe sa invaliditetom retko posećuju pozorišta, bioskope i ostale događaje zbog straha da ih neko ne pogleda popreko i ne komentariše. Naš veliki hendikep je što se pozivamo na 21. vek, a ne možemo prihvatiti osobe sa invaliditetom. Negde sam čak čula priču kako se boje od osoba sa invaliditetom i sklanjaju se, jer smatraju da će im ti divni ljudi nešto uraditi. Zašto? Zašto još uvek nismo naučili da invaliditet nije identitet i da invaliditet nije bauk? Čast izuzecima koji su puni razumevanja i podrške za osobe sa invaliditetom. To bi trebalo svi da imamo.
Osobe sa invaliditetom zaslužuju da žive i da vode normalan život. Zaslužuju da se kreću bez pogleda radoznalih prolaznika i šaputanja. I zaslužuju da se poštuju i da imaju svoje parking mesto. Zaslužuju da imaju prilaz ustanovama. Zaslužuju da imaju sve moguće uslove za funkcionisanje i život.
3. decembar je dan kada se o osobama sa invaliditetom najviše priča, jer je to njihov međunarodni dan, ali bih ja volela kada bi svaki dan bio 3. decembar.
Jedan osmeh je dovoljan, jedna topla reč i podrška je dovoljna da bi se osoba sa invaliditetom osetila lepo. Omogućavanje kretanja, dodavanje rampi i gelendera bi im takođe značilo. Oslobađanje parkinga i pomoć pri ulasku u gradski prevoz, takođe bi bio gest koji bi njih obradovao.
Budimo razumni, budimo ljudi i omogućimo i osobama sa invaliditetom da uživaju u svakodnevnim aktivnostima kao i mi, jer i oni su živa bića, nečija deca, roditelji i supružnici. Zapamtite, niko nema imunitet na invaliditet.
Autor: Darija Petrović
