Predstava koju smo izdvojili za vas ove nedelje u Ateljeu 212. Naša preporuka za pozorište za ovu nedelju jeste predstava “Dabogda te majka rodila”. Dramaturgija romana Vedrane Rudan, vodi nas u odnos žene u zrelim godinama i njene majke. Koju je smestila u starački dom. Njihov odnos se može posmatrati kroz različite emocije: preispitivanje, osećaj griže savesti i kajanja kao i želju da se ćerka oslobodi tereta brige o majci.
Tokom predstave postepeno skidamo slojeve različitih emocija, ali se u centar stavlja žena koja je žrtva porodičnog i seksualnog nasilja. Na trenutke će gledalac pomisliti da žena ni ne želi da se izbori sa svojim problemima. A onda kada joj majka umre, nastupa kajanje zbog propuštenih zagrljaja, neiskazane ljubavi, nedostatka bliskosti…
Izuzetne, kao i uvek, Svetlana Bojković ( majka u staračkom domu ), Gorica Popović ( gospođa u staračkom domu ), Dara Đžokić (depresija ). Zajedno sa Nenadom Ćirićem ( otac), Martom Bereš ( ćerka ), Isidorom Minić ( glavna u staračkom domu), Jovanom Stojiljković (anđeo)… I drugim glumcima, pružiće vam istinsko uživanje u vrhunskoj glumi. Smenjivanje osmeha i suza za vreme predstave, a po završetku razmena doživljaja sa prijateljima, sigurno će vam ispuniti i oplemeniti jedno veče.
Predstava koju smo izdvojili za vas ove nedelje u Ateljeu 212
Ovu predstavu, kao i mnoge pre nje, odgledala sam sa učenicima i profesorima škole, u kojoj radim.
Godinama unazad profesori naše škole organizuju odlazak u pozorište u Beograd. To je divna prilika da učenici, ali i zainteresovani sugrađani, odgledaju predstavu u nekom od pozorišta.
U vremenu različitih (ne) kulturnih sadržaja koji nam se nude putem različitih elektronskih medija, ovo je jedan od načina da deci, a i sebi pružimo nesvakidašnji kulturni doživljaj.
Dosta je izgovora:” nemamo gde” , “nemamo novca”,”nema dobrih tv kanala ili emisija”
Koliko novca i vremena smo samo potrošili na događaje ili osobe sa kojima ni o čemu pametnom nismo mogli da popričamo.
Koliko smo samo vremena i energije izgubili žaleći zbog nekih dešavanja, koja se dešavaju”negde tamo”.
Evo samo jednog primera, kako se sa malo novca može izuzetno lepo i kvalitetno provesti slobodno vreme.
Uvek možemo i moramo naći vremena za ovakve aktivnosti. Nemojmo dozvoliti da nam umesto nas, decu vaspitavaju neki, kojima vaspitanje naše dece nije prioritet .
Najvažnije je od svega što će deca imati kvalitetan izbor. Neće sedeti u kući i igrati igrice ili koristiti društvene mreže, kao zamenu za pravi život. Najveća satisfakcija svakom od nas je kada na licima tih mladih ljudi vidite zadovoljstvo i nestrpljenje pred svaku sledeću scenu.
Nema nikakvih opravdanja za uludo traćenje vremena ( prim.aut.čak i za vreme vanrednog stanja, moglo se na jutjub kanalu naći sijaset predstava u izvođenju različitih pozorišta).
Mi odlučujemo o tome da li ćemo prihvatiti ono što nam se nudi ili ne.
Ponudimo mladim ljudima, a konačno i sebi kvalitet, razonodu, kulturu.
Kako reče Voltaire :”Pozorište uči na način na koji debela knjiga ne može”.
Autor: Tatjana Bogičević
