Kad je u „sada“ lepo

Ponekad se kajemo za ono što je bilo, a bolje da nije. Nekada žalimo za ono što je moglo biti, a bilo nije. Kinjimo se za prošlost, dok nam „sada“ uporno ostaje iza. Znate onu prostu:

„Prošlost je prošla.“ A gde smo mi ostali?

Dok živimo od onoga što smo nekad i hrlimo ka onome što ćemo tek, prolazi nam ono što jeste. A to je baš ovaj trenutak sada.

Ako ti je prošlost lepa, sećaj se rado, nasmeši joj se, ali nemoj ako si u njoj plakao. Nemoj, pusti je, te su suze prošle. Ako si u strahu šta će biti, bolje pusti, svakako će nešto biti, pa brinuo ti o tome ili ne.

Ali sada… Jedino je bitno kako si ti sada? Sa kim si sada? Smeješ li se sada? Šta te raduje sada? Da li ti je sada lepo? Prošlost promeniti ne možemo. Ali možemo sećanja. Budućnost kontrolisati ne možemo. Ali možemo nadanja. To „sada“ je jedino bitno za ovaj naš život. Pa sve i da ti je trenutno grozno… Prolazi i to. Stisni zube i ne kezi se, ako ti već do smeha nije. Bolje je za psihu ako si i pomalo besan, nego da se lažno smeškaš.

Jer sve će jednom biti uspomena, a ti bar zgrabi sve one lepe. Pa ih prigrli na srce, pa se smeškaj, jer ti je bilo lepo nekad. A zbog toga ćeš se sigurno lepše osećati i sada. I zato, obavezno pokupi sva ta svoja divna sećanja. Jer trebaće ti, za sve one dane kad se budeš borio i sa onim ne tako divnim.

Autor: Ana Milovanović