– „Mnogo komplikuješ.“
– „Ništa ja ne komplikujem. Samo hoću da znam, baš da se ne bi komplikovalo.“
Razni nesporazumi su me naučili da treba da budemo sigurni da li su nas razumeli onako kako smo želeli. Manjak razumevanja vodi samo do veće konfuzije, jer ljudi čuju onako kako mogu trenutno, ili kako žele. U kom smislu? Pa, jednostavno čujemo u skladu sa onim što negde duboko u sebi nosimo. Na taj način i razumemo. A to se dešava kada ne dobijamo jasne informacije, već nam je ostavljena mogućnost da sami interpretiramo. Naučila sam i da se ništa ne podrazumeva. Ono kako bih ja, drugi možda ne bi nikad. I obrnuto.
Gde nam se zagubila ona dečija navika da postavljamo pitanja?
Komunikacija je ipak dosta složenija nego što je mi doživljavamo. I za nju je potrebna vežba. Uverena sam da se većina odnosa završi zbog slabe, da ne kažem loše, komunikacije. I nedovoljne, tamo gde bi trebalo da pričamo o svojim granicama.
Ljudi treba da nauče kako da se izraze učtivo i dovoljno razumno, ne dovodeći bilo koga u neprijatnu situaciju. Ali, isto tako, treba znati i kada nam neko prelazi granicu i tu jednostavno naša učtivost ne deluje. Jer ako ti pet puta kažem „ne mogu“, šesti ću ti reći „neću“, bez imalo griže savesti. Često je potrebno da naučimo druge dokle sa nama mogu da idu, jer nismo dužni da se pretrpavamo onim što ne želimo.
Verovatno ste nekad bili ljuti što vas neko nije ispoštovao i uradio po vašem, a niste se zapitali jeste li bili dovoljno jasni. Zato se ne ljutite pre nego proverite da li je zaista loša namera ta koja je prethodila nečijim postupcima. Videćete da uglavnom nije ona, već „slab sluh“, kao posledica užurbanog života.
Sve u svemu, budite jasni, da se ne bi komplikovalo. I pitajte, ako vam je nerazumno. Pojasnite tamo gde primetite da se ne čujete. Toliko smo različiti i gotovo je nemoguće da će nas baš svako shvatiti onako kako smo namerili. Treba nam samo malo strpljenja i ljubavi za druge, kako bi je i drugi kasnije imali za nas.
Autor: Ana Milovanović
