Oduvek sam slušala kako mi ljudi govore da sam naivna, blesava, previše dobra i neiskvarena i da ću zbog toga loše proći u životu. A ja sam se pitala zašto neko mora biti zao da bi mu život bio bajka. Tu se meni nešto nije uklapalo. I još uvek se ne uklapa. Od malih nogu sam se osećala fantastično kada nekome pomognem ili ga darujem, uputim makar lepu reč, osmeh…Ponekad je to išlo zaista u krajnost pa sam činila neke stvari samo da ugodim drugima, da su oni srećni i zadovoljni. No da se vratimo ovoj zdravoj dobroti…
Ne želim sebe predstavljati kao bezgrešnu, svetu i plemenitu ali pokušavam kroz ove redove da dočaram koliko su se ljudi počeli otuđivati, postajati hladni jer veruju da će ih svako iskoristiti na neki način ako pokažu da su blagi i pošteni. Nije to pravilo za sve. Generalno ljudi postaju otvoreniji, svesniji ali s druge strane nekolicina okretanje ka sebi i svojim potrebama pogrešno tumači, pa se okrećući ka sebi distanciraju od ostalih. Plaše se da ti ostali ne uđu u njihovo polje i naprave haos. Zaziru da pokažu svoju dušu da ne bi ljudi to iskoristili a oni ostali povređeni.
No, ima li smisla takav život? Živeti u večitom strahu, živeti sa podignutim štitom? Jer…štiteći se, mi takođe nesvesno odbijamo da u svoj život pustimo i one koji bi bili melem u našem životu. Ne dozvoljavamo toplini da se raširi po našem biću, lepoti da nas obasja, miru da nas preplavi…Večito smo u grču i u pripravnosti da nas slučajno neko ne bi prešao, iskoristio. I onda se pitamo kakav život živimo? Kao policajci, telohranitelji…ili prosto uživamo u životu?
I naravno da trebamo slušati intuiciju ako nam govori da neka osoba prosto nije dobra za nas i da ne treba dopustiti da nas neko iskorištava. No živimo ljudi dragi sa lakoćom, ne opterećujmo se sa tim. Neka prosto život teče. Ostanite blagi, velikodušni, otvoreni. Zadržite veru u ljude, veru u svet. Zadržite osmeh. Jer ako sve to napustimo, ima li ovaj svet ikakvu mogućnost da opstane?
Ne borimo se protiv ratova, bolesti, mržnje. Budimo mir, zdravlje, ljubav. Osvetlimo put pa makar nekad i bili ismejani, iskorišteni, namagarčeni. Jer kad imate tu svetlost i mir u sebi, vi znate svoj put i znate suštinu života, znate istinu. A drugi…? Njima budite primer, inspiracija…Gledajte na njih kao na decu kojima je potrebno još po koje iskustvo da steknu znanja, da ih integrišu. Budite deo procesa i s osmehom ga pratite.
A kada planetu preplave ljubav, radost, mir i kada skinemo čelične zidove i prigrlimo jedni druge, tada ova planeta i ova civilizacija zaista ima šanse da procveta. Svaki pojedinac je važan, svaki zrak sunca.
Budite taj zrak!
Voli vas vaša Tijana!
Autor: Tijana Mihajlović
