ZAMISLIĆU TE

Malo sam se doterala i čekam bus do centra grada. Trenutno sam bez auta, ima nas još puno takvih. Par ljudi još čeka sa mnom, tu je jedan stariji čovek i dve bake. Zaustavlja se sivi BMW. Prozor suvozača otvoren, poziva rukom da neko uđe. Nepoznat lik te pomislih nekog od prisutnih želi da poveze. Ukapiram da mene poziva, instiktivno odmahnem i rukom i glavom. Simpatičan mladić, negde između 30 i 40 godina. Odglumio je razočaranu facu i namignuo mi. Ja ga otpozdravih kao kapetana i osmehnuh se. Možda je kapetan u svom BMW-u, ko će ga znati. Baka pored mene kaže: ,,Pa vi ga ne poznajete?“. Odgovaram da ga nisam nikada videla. Baka mi kaže da on obilazi već dva kruga i čudi se kako ga nisam primetila. ,,Nisam, zato što me ne zanima i bavim se u mislima nečim lepšim“, kroz osmeh joj odgovaram. Nailazi bus, komentarišem: ,,O, evo nam našeg BMW-a!“. Svi prisutni se nasmejaše.

Razmišljam o smelosti pojedinih ljudi, o vrednovanju svega postojećeg. Može li se sve imati i kupiti novcem? Svi znamo da nije tako. Sreća, zdravlje, ljubav, nekada tu novac ne pomaže. Koliko materijalno zbrinutih znamo, a oni su nesrećni. Sreća je u nama, samo je treba pokrenuti. Ništa ne fali busu, pun ljudi gledaš,slušaš i učiš. Različite energije, stavovi i načini ophođenja. Lepo je imati novac, voleti taj osećaj i imati pozitivan stav prema novcu. Samo ne smeš dopustiti da te takav stav proguta. Nikada se puno ne hvali i ne podcenjuj druge. Možda voziš dobar auto,ali to je tvoj auto, baš ti je lep i super što ga imaš. Momče, nemaš poštovanja, nemaš kulturu tako da, po meni, nemaš ništa. Nisu te učili da se žena poštuje, da se upoznaje pružanjem ruke i toplim rečima, a ne mahanjem glave kroz prozor. Život daje lekcije, mi iz njih učimo. Ja sam slične ovakve davno naučila, ali mi je drago što je ovaj momak verovatno danas naučio svoju. Ja lično ne dam pad ljudske vrednosti. Volim da si čovek, da imaš dušu i toplu reč. Volim kulturu i inteligenciju. Ne napajam sebe lošim informacijama, upijam sunce, prirodu i sve što čini ljubav i osećaj sreće. Tim putem i svoju decu vaspitavam. Koristite tehnologiju i tehniku zato što je neosporno, ali umereno i ciljano. Saznanja se mogu steći i pisanom rečju i lepo je kada zamiriše knjiga u rukama. Vrednujte ono što se kupiti novcem ne može. Bitno je da na ulicu izađemo čisti, opeglani, da mirišemo na sreću i ljubav. Originalni parfemi ne pokrivaju smrad, ni pazuha ni duše. Balansirajte u svemu, poštujte druge.

Zamisliću te momče, kako opet staješ autom, izlaziš i pitaš: ,,Želi li neko od vas prevoz do grada,već idem u tom pravcu i mogu vas povesti sve?“. Zamisliću te kako pomažeš bakama uzimajući im torbe i stavljajući u svoj gepek. Samo te takvog mogu zamisliti.

Autor: Sanja Radojović- Đurđević