Možda za kraj ove neslavne godine možemo da se osvrnemo na dobročinstva iz svih krajeva sveta. To su male kapljice dobrote, empatije i nesebičnosti koje uvek plene i ostavljaju bez reči. Da ih pobrojimo, barem neka, jer ona su pravo merilo čovečnosti u vreme kada su čovečanstvo i planeta na velikom testu. Ako nešto može da zagreje dušu, razgali srce i otvori novu nadu i nove horitonte to je onda ono zrnce dobrote koje čuči u svakom od nas. Čak i ono naše nešto malo, za nekoga može da bude veliko.
Francuska je jedina država koja primorava sve supermarkete da hranu, koju nisu prodali i koja je jestiva kratak period nakon isteka roka, da daju onima koji ne mogu da je sebi priušte. U Sloveniji, na primer, ne postoji nikakva formalna obaveza da to čine, ali je praksa da restorani i marketi višak hrane stave na raspolaganje socijalno ranjivim kategorijama stanovništva. Imaju čak i organizovanu dostavu do centara koji se brinu o ljudima iz te kategorije.
U Italiji je odavno pokrenuta akcija koja se zove „uslovna kafa“, jednostavno je, ljudi plaćaju unapred jednu kafu viška, na primer, uzimaju pet kafa, a plate šest. Na taj način uvek ima šoljica kafe za nekog ko to sebi ne može da priušti. Tradicija sa uslovnom kafom je krenula iz Napulja, ali se proširila celim svetom. Na nekim mestima čak postoje u uslovni sendviči.
Takođe, u Italiji, pokrenuta je i akcija „besplatna pica“, još u prvom talasu pandemije organizovali su besplatnu podelu pice, oko 500 dnevno, porodicama koje su, zbog kovida19, došle u naročito tešku situaciju, a nešto slično je organizovano i sa hlebom, i ta akcija još uvek traje. Svaki dan se podeli za 300 porodica besplatna vekna hleba, zahvaljujući donacijama pojedinaca i vlasnika raznih firmi koji su se uključili u akciju. Za nas Napolitance piza „Margarita“ je simbol sreće – kaže Vursberg, predsednik jedne od humanitarnih organizacija koje su uključene.
Kafić „Zvuci srca“ u Beogradu, Čuburska ulica br.12, je mesto o kome ceo grad priča. Po mnogo čemu je jedinstven, ali je najvažnije to što u njemu rade mladi sa visokofunkcionalnim autizmom, Daunovim sindromom i kombinovanim smetnjama, koji primaju platu, rad im se upisuje u radnu knjižicu i ostvaruju pravo na penziju. U kafiću na Čuburi nema cenovnika ni fiskalnih računa. Za ono što u njemu popiju, gosti ostavljaju novac, onoliko koliko mogu i koliko misle da je dovoljno, u kasice u obliku srca koje stoje na svakom stolu.
Milorad Jurković, u javnosti poznatiji kao Mile stolar dobrog srca, sa ženom i dvoje dece već tri godine pravi drvene stolice za hranjenje beba i poklanja ih porodicama, u celoj Srbiji.
Takođe, još jedan plemenit čovek, Dragan Đurić, vlasnik restorana „Tajni začin“ iz Beograda koji od 2014.godine deli besplatne obroke, a na čijim vratima piše:
„Ako ste gladni, a nemate novca, ovde uvek možete dobiti neki topao obrok. Platićete kad budete imali, a i da ne platite, niko ne zaslužuje da bude gladan. Vratimo veru u ljudskost“. Isto važi i za svakog studenta koji dobije desetku, a uskoro će početi i za trudnice.
Primera ima na sve strane sveta koliko nam duša želi i svi su za svaku pohvalu, i poštovanje. Ovo su teška vremena i iza nas polako ostaje jedna nezaboravno-loša godina. Probudimo u našim srcima još veću solidarnost, verujte, to je najlepša hrana za dušu.
Autor: Male Velike Stvari
