Kad god bi mi se desilo nešto što ne želim, izgovarala bih: “Ko zna zašto je to dobro”. Izgubila sam drage osobe u ovoj godini, njih pet čak. Nije baš da sam to htela da brojim. Jedna devojčica je ostala bez mame. Još uvek me to najviše boli. Ostalo je nekako “prirodnije” i lakše za prihvatiti, ali svejedno boli. Može li to da bude dobro? Čudno je kako lako izgovorimo rečenicu sa početka, sve dok nas ne zaboli.
Trudim se da svaku situaciju gledam sa vedrije strane. Kod ovakvih tragedija to je baš nezgodno. Čak i da pronađem neki razlog, previše je sitan, naspram gubitka. Nismo svesni šta sve imamo, dok nešto od toga ne izgubimo. Dok sam brinula o drugim okolnostima, nisam ni slutila da će se sve ovo desiti. A toliko lepih stvari je krenulo da se dešava…
Čudno je to kako nam uvek nešto fali, a još čudnije kako nam život omlati o glavu nezahvalnost. Previše jurimo, mislimo da živimo, a najbitnije propuštamo. Ne shvatamo da već sve imamo, jer smo zdravi, jer još dišemo. Kažu da je zdravlje kruna na glavi zdravih ljudi koju samo bolesni mogu da vide. Tako istinito, mi koji je imamo, često je ne vidimo.
Verujem da se mi svi rastajemo samo fizički i da smo duhom i dalje povezani. Verujem i da nakon velike tuge dolazi još veća sreća. Valjda ću nekada poverovati da je sve ovo za nešto ipak bilo dobro, za sada ne mogu. Ipak, ako sam nešto naučila u ovoj uvrnutoj godini, to je da smrt ljubavi ne može ništa. I da velika patnja čini da postaneš slobodniji. Jednostavno te ohrabri činjenica da si i to podneo, da ne kažem preživeo.
Šta bi bila poenta? Ne čekajte da vam se život dešava, desite se vi njemu! Ne stojte na putu sebi, već budite prisutni i uživajte u trenutku. Kada ne ide, stanite, jer odmor je uvek bolji od odustajanja. A za odustajanje je rano, dok god imamo priliku da još jednom udahnemo. Volite jako, jače od onoga koliko vole vas. Grlite svoje voljene i nikada ne zanemarujte nečije prisustvo u vašem životu. Iako za neke stvari nikada nećemo biti spremni, pokušajte barem da i tako nespremni vi iznenadite život, dok vas on nije preduhitrio.
Autor: Ana Milovanović
