Pre nekoliko dana odlučila sam da drugarici za rođendan napravim foto kolaž. Tražila sam odgovarajuće fotografije i potpuno neočekivano počela sam da gledam fotografije stare dve, tri, pet godina. Svaka fotografija mi naravno vraća određene uspomene, budi emocije i podseća me na neke ispričane i neispričane priče. Razmišljam o tome kako sam bila drugačija osoba pre pet godina, a kako tu devojku koja sam bila pre pet godina ona koja sam bila pre 10 ne bi ni prepoznala. Ljudi se menjaju, to svi znamo i primećujemo kod svakog u svom okruženju, ali koliko ustvari (ne) primećujemo promene kod nas samih.
Pitam se šta bih rekla i kakve bih to savete mogla da dam mlađoj sebi. Da li bi mala ja bila zadovoljna svime što sam do sada postigla i proživela ili bi se ljutila na mene zbog mojih grešaka i propuštenih prilika? Svakako, u najmanju ruku se nadam da bi me razumela. A šta ja mislim o njoj? Da li zameram mlađoj sebi neke propuste ili je ipak češće hvalim zbog nekih dobrih odluka? Iskreno, ima i jednog i drugog. Ponekad pomislim kako bi bilo bolje da sam nešto uradila drugačije, a često kažem sebi kako sam u nekim trenucima načinila prave izbore i kako su me baš oni vodili pravim putem. Kada bih sve to stavila na papir, zvučalo bi otprilike ovako.
Draga mlađa ja,
Budi svoja. Ne daj da te drugi menjaju. Dovoljna si svakome baš takva kakva jesi, sa svim manama i vrlinama. A kome nisi takva dovoljna, taj ti ni ne treba. U narednim godinama proći ćeš dosta toga. Izgubićeš neke drage ljude. Nećeš zaboraviti, ali ćeš naučiti da živiš sa tim. Neki ljudi će otići iz tvog života, ali hej, to ni nije tako loše, pošto će ostaviti otvorena vrata da kroz njih uđu neki bolji ljudi koji su ti i više potrebni.
Neke odluke donećeš brzopleto i ne razmišljajući preterano, ali će se ispostaviti kao dobre za tebe. Neke odluke analiziraćeš temeljno, ali ti neće doneti ništa lepo. U svakom slučaju naučićeš nešto iz svega što ti se dogodi. Nemoj da se nerviraš oko stvari koje se možda nikada neće ni desiti. Ako se nešto loše dogodi, imaćeš vremena za stres i posle toga. Previše razmišljanja nikome nije donelo ništa dobro.
Ni ne znaš koliko si jaka i šta sve naša mala leđu mogu da po(d)nesu. Smejaćeš se, plakaćeš, grešićeš, pobeđivaćeš, gubićeš i kroz sve to odrastaćeš. Stvarno ćeš se promeniti. Verovala ili ne štikle koje si nosila često zamenićeš gumenim čizmama. Bespotrebne kafe sa poznanicima do kojih ti nije preterano stalo zamenićeš putovanjima sa svojim najdražim prijateljima. Radićeš više stvari koje te usrećuju, a manje onih koje okolinu čine zadovoljnom. Neki će ti to i zamerati, ali baš to ti je znak da postupaš ispravno.
Sada ti deluje da je svet velik i da ne znaš gde pre da se okreneš, šta da uradiš i koga da pozoveš, ali nadam se da ćemo obe jednoga dana naći svoje mesto pod suncem. Ako ništa drugo, uvek ćemo imati jedna drugu, a zajedno možemo da osvojimo svet.
Autor: Milica Barać
