Kad ti padne kamen sa srca onaj težak, najteži… Pa se odjednom osetiš lak kao pero… možeš krovove da preskačeš… Eee, to je osećaj druže moj !
Kada znaš da si svoj na svom. Kada si sebi i sudija i kadija. Kada svakog možeš da pogledaš u oči. Eee, to je osećaj druže moj !
Kada znaš da nikoga nisi prevario, da nikoga nisi oštetio, kada si sve postigao sam… Eeee, to je osećaj druže moj !
Kada možeš s ponosom da kažeš, fakultet sam završio SAM… posao sam pronašao SAM… Eee, to je osećaj druže moj !
Kada ponosno gledaš svoju porodicu. Kada gledaš kako ti dete raste u dobrog čoveka, kada voljeno biće sija pored tebe, kada se SVI volite više od svega… Eee, to je osećaj druže moj !
Kada sa ponosom kažeš “To je moj brat , to je moja sestra“, “ To je moj otac, to je moja majka“.
Eee, to je osećaj druže moj !
Kada te nešto jako zaboli, a ti ga odboluješ na nogama, ćutke i vratiš se jači nego ikad…
Eee, to je osećaj druže moj !
Ako se, dok čitaš ovaj tekst, pronađeš makar u jednoj rečenici… Eee, onda ti znaš taj osećaj druže moj !!!
Autor: Lidija Gajić
taj osecaj se nemoze opisati, to treba doziveti.milion puta sam bila u toj situaciji i uvek izlazila jaca i ponasna.
Hvala 🙂