Odluka o odustajanju od života pre vremena i pre njegovog zvaničnog kraja se ne usvaja.
Niti sama pomisao o tome ne dotiče njega i ne dopire do njega, našeg tvorca dragog Boga.
Pošto jedino Bog odlučuje o tome kada će doći naš kraj, on je nama strogo zabranio da mi sami određujemo kada želimo da sve stane, prestane ili kada mi želimo da odemo. Verovatno nam je to uskratio zato što nam je u genima da često budemo neobjektivni, prestrogi ili preblagi prema sebi. Sebični, nadobudni, surovi, pa izgleda da je ipak bolje da bira On, a ne mi.
Kada bih ja mogla da biram vreme kada ću zauvek odustati, to ili bi bilo svaki dan ili ne bi bilo nikad, zavisi od prerioda u kome se nalazim. E baš zato nemam pravo da odustanem kada ja hoću i nemam pravo da odustanem pre vremena, jer sam kao ljudsko biće pokolebljiva.
Takvi su svi ljudi u dubini svog bića bez obzira na njihova zvanja i znanja. Priroda svih ljudi je u mnoštvu stvari slična, zato ljudi nemaju pravo da odustaju pre vremena, čak nemaju ni pravo da pomišljaju i dugotrajno misle na odustajanje jer češto nemaju uvid u celokupnu sliku.
Jedino za naše samovoljno odustajanje i povlačenje od života će naš tvorac Bog imati razumevanja i strogo će to osuditi.
Autor: Milica Đorđević
